U aprilu 2023. godine, Kina je uvela nova ograničenja na izvoz sedam retkih zemnih elemenata, što bi moglo izazvati ozbiljne probleme u auto-industriji. Ova odluka je usledila kao odgovor na visoke carine koje je uveo američki predsednik Donald Tramp, a posebno se odnosi na magneta koji su ključni za proizvodnju električnih vozila, vetroelektrana i borbenih aviona. Prema izveštaju Financial Times-a, proizvođači automobila u EU i Japanu imaju zalihe magneta koje bi mogle trajati samo tri do šest meseci, što ih primorava da hitno traže nove izvore snabdevanja kako bi izbegli prekid proizvodnje.
Jan Gize, trgovac metalima iz kompanije Tradium, upozorio je na ozbiljnost situacije, ističući da većina automobilske industrije ne poseduju zalihe magneta koje bi mogle da izdrže duže od nekoliko meseci. U slučaju da se roba ne isporuči na vreme, auto-industrija bi mogla doživeti velike poremećaje. Ova ograničenja najviše će pogoditi kompanije poput Tesle, koje zavise od visoko performansnih magneta.
Kineska kontrola usmerava se na teške i srednje retke zemne metale kao što su disprozijum, terbijum i samarijum, koji su ključni za razvoj visokotehnoloških sistema, uključujući vojne avione i električne automobile. Zbog ovih faktora, neki izvori iz auto-industrije ocenjuju ozbiljnost kineskih mera sa „7 ili 8 od 10“. Ove mere se vide kao način da Kina vrati udarac na američke tarife, i da poveća pritisak na američke kompanije da uticaju na svoje vlade da promene trgovinsku politiku.
Retki zemni metali su prisutni u Zemljinoj kori, ali njihova obrada je skupa i ekološki zahtevna. Kina trenutno kontroliše skoro celu preradu teških retkih zemnih metala. Laki retki metali, kao što su neodimijum i prazeodimijum, za sada nisu obuhvaćeni zabranom, što ostavlja mogućnost za dodatne pritiske ukoliko trgovinski rat eskalira.
Prema novim pravilima, kineski izvoznici moraju dobiti dozvolu za svaku pošiljku retkih zemnih metala u inostranstvo, a izvoz u Sjedinjene Američke Države je zabranjen. Ipak, sprovođenje ovih mera nije dosledno, a neki izvoznici su već proglasili višu silu za svoje pošiljke, što dodatno otežava situaciju na tržištu.
Japan i Australija pokušavaju da smanje zavisnost od Kine kroz razvoj sopstvenih kapaciteta za preradu. Australijska kompanija Lynas planira da proširi svoje operacije u Maleziji i da započne obradu disprozijuma i terbijuma do sredine 2025. godine. Državni zvaničnici u Japanu upozoravaju da trenutne zalihe teških retkih zemnih metala nisu dovoljne da spreče poremećaje u lancu snabdevanja auto-industrije.
Iako je Kina počela sa eksploatacijom retkih minerala još 1950-ih godina, njen uspon se desio krajem 1970-ih kada je iskoristila jeftinu radnu snagu i slabe ekološke standarde. Mnogi od tehnologija koje Kina koristi potiču iz SAD-a, Japana i Evrope, a kineski stručnjaci su ih tokom godina unapredili. Peking je postao svestan strateške važnosti ovih metala, a bivši lider Deng Sjaoping je 1992. godine izjavio: „Bliski istok ima naftu, Kina ima retke minerale“. Danas, Kina kontroliše gotovo ceo lanac proizvodnje, od rudnika do gotovih proizvoda.
Prema podacima američke Geološke službe, između 2020. i 2023. godine, Sjedinjene Američke Države su čak 70% svojih potreba za retkim metalima zadovoljavale uvozom iz Kine. Ova situacija stvara ozbiljne izazove za globalnu ekonomiju, posebno u svetlu trgovinskih tenzija između Kine i Sjedinjenih Država. Stručnjaci upozoravaju da bi ovi novi propisi mogli značajno uticati na proizvodnju i inovacije u industrijama koje zavise od retkih zemnih metala.
