Danas je na Beogradskoj berzi ostvaren promet od 10,82 miliona dinara, a najviše se trgovalo akcijama Meser Tehnogasa iz Beograda. Kada je reč o indeksima, Belex15 je ojačao za 0,13 odsto, dok je Belexline oslabio za 0,07 procenata. Prvo mesto na dobitničkoj listi danas je pripalo Aerodromu Nikola Tesla iz Beograda, čije su akcije porasle za jedan odsto i na zatvaranju trgovanja vredele po 1.748 dinara.
Naftna kompanija „NIS“ ima sve gore poslovne rezultate. Pad prometa od 3,3 odsto naftne kompanije NIS tokom prvog kvartala 2022. u odnosu na isti period prošle godine nije jedina loša vest za tu kompaniju, koja beleži i pad neto dobiti za gotovo 45 procenata, na 2,2 milijarde dinara, kao i pad EBITDA za 34 odsto, na 8,6 milijardi dinara. „NIS“ nije precizirao razloge takvih rezultata, ali je naveo podatak da je pad prometa posledica smanjenja prodaje goriva i lošeg trenutnog poslovnog ambijenta.
Najveći promet na berzi bio je ostvaren u sledećim hartijama: Meser Tehnogas iz Beograda (2,2 miliona), Energoprojekt Oplatil (1,8 miliona), Aerodrom „Nikola Tesla“ (1,1 milion), Tetra Pak (1,0 milion), Alfa plam (0,9 miliona), Komercijalna banka (0,5 miliona) i So holding (0,5 miliona).
Za razliku od njih, najmanji promet ostvaren je u hartijama Lasta Beograd (25.000), Institut za lekove i medicinska sredstva „Vetefarm“ (34.000), Knjaz Miloš (38.000), Zastava Inpro (49.000), Soja protein (59.000), Institiut za konzervaciju i restuaraciju (61.000) i Progres (75.000).
Na smanjenje vrednosti akcija od 0,47 odsto uticao je pad vrednosti akcija „Tigar Telemunďa“ za 8,14 procenata. Na listi dobitnika su se našle „Tetra Pak“ i „Energoprojekt Holding“ koje su ojačale po 0,54 i 0,16 odsto, na 24.300 i 1.198 dinara.
Newsletter: Ekskluzivni tekstovi koje je nemoguće naći na sajtu Pre nego što ga pročitate, tražimo samo jedno – da se pretplatite na naš newsletter. Šaljemo vam email jednom nedeljno sa najboljim tekstovima. Prijavite se na ovom linku. Imejl adresa na koju će vam stići prvi email je potrebno uneti ispravno.
Investitori počinju da koncepo i posmatraju potres od 7,5 stepeni Rihterove skale koji je u subotu protresao okolinu japanskog nuklearnog postrojenja u Fukuhimi. Investitori iz sveta počinju da koncipiraju potres od 7,5 stepeni Rihterove skale kod japanskog nuklearnog postrojenja u Fukushimi koji se desio u subotu. Finansijski direktori i stručnjaci naglašavaju da „Hladni rat“ između SAD i Kine nanosi štetu i poslovanju banaka. Sankcije protiv Rusije opterećuju Evropu i time izazivaju ozbiljne finansijske posledice.
Drugi veći potres magnituede od 7,5 osjetio se 20. veljače, a epicentar mu je bio kod Fukushime, industrijskog grada koji je poznat po prirodnoj katastrofi 2011. godine, a danas po nuklearnoj katastrofi. Japanske vlasti izdale su upozorenje na tsunami kasnije tog dana, ali su ga povukli nakon nekoliko sati.
Odgovarajući na pitanja parlamentarnog odbora, debelo razočarani premijer Fumio Kušida objašnjava: “Naše obrazloženje kasni dvadeset godina, a sadrži najgoru verziju koja samo priziva sjećanja na nuklearnu katastrofu, koja je zbrisala cijeli Japan s lica zemlje 2011. godine.“
Novinari saznavaju kako bi alternativna energija, posebice vodena, moglo postati najvažnijim problemom i potezom u nacionalnoj politici azijske države, a njene hidroelektrane već su počele raditi s godišnjom produktivnošću populacije orca, koja je davno premašila kapacitet nuklearne elektrane u Fukushimi. Ta situacija samo pridolijeva ekološkoj ambiciji premijera Kušide za ispite ovogodišnje godine godine.
Niti jedna regija svijeta nema toliki teret proizvodnje električne energije kao Buško-Kitakami iz Šimane, a još uvijek jepala u središtu otkrivanje druge nuklearne zone. poslovnih postataka u vezi sa sankcijama prema Rusiji, čime opterećuju Evropu i time izazivaju ozbiljne finansijske posledice.
Investitori trebaju da shvate da “Hladni rat” između SAD, Japana, i Kine takođe nanosi štete poslovanju banaka, dok politički entuzijazam prebacuje cene tenzija između NATO, UKR, i VOR.
