Tim astrofizičara sa Univerziteta u Kembridžu otkrio je hemijske tragove na planeti K2-18 b, koja se nalazi 124 svetlosne godine od Zemlje, što bi moglo označiti značajan korak u potrazi za vanzemaljskim životom. Ova planeta, koja je skoro devet puta masivnija od Zemlje, kao i 2,6 puta veća, nalazi se u nastanjivoj zoni svoje zvezde, hladnog crvenog patuljka. Posmatranja su pokazala prisustvo dimetil-sulfida (DMS) i dimetil-disulfida (DMDS), hemijskih jedinjenja koja na Zemlji nastaju kao produkti bioloških procesa.
Profesor Niku Madusudhan, koji predvodi istraživanje, ističe da ovo predstavlja jedan od najjačih tragova biološke aktivnosti van Sunčevog sistema. Iako prisustvo ovih jedinjenja ne predstavlja konačan dokaz života, istraživači smatraju da se ovo otkriće može smatrati prelomnim trenutkom u razumevanju mogućnosti života na drugim planetama. „Možda ćemo se jednog dana osvrnuti na ovaj trenutak i shvatiti da je svemir pun života postao stvarno dostižan“, dodaje Madusudhan.
Ipak, postoje skeptici koji ukazuju na to da uslovi na K2-18 b možda nisu pogodni za život. DMS i DMDS se na Zemlji uglavnom proizvode kroz procese u okeanima, i ostaje nejasno da li ti procesi mogu da se primene na K2-18 b. Tokom posmatranja, tim je registrovao signale koji ukazuju na prisustvo ovih jedinjenja, ali je potrebno mnogo više istraživanja kako bi se potvrdila njihova biološka funkcija.
K2-18 b je prvi put primećen 2019. godine, kada su astronomi otkrili vodenu paru u njegovoj atmosferi. Ova planeta se često naziva „najnaseljivijim poznatim svetom“ van Sunčevog sistema. Kasnija istraživanja su pokazala da je signal koji su prvobitno pripisivali vodi zapravo metan, ali su istraživači i dalje uvereni da bi K2-18 b mogla biti pogodna za život.
Jedan od ključnih izazova u utvrđivanju da li DMS i DMDS zaista predstavljaju biološke potpisne molekule je pitanje o uslovima na K2-18 b. Neki naučnici smatraju da bi ova planeta mogla biti gasoviti džin ili planetarno telo sa okeanima od magme, umesto vode. Takođe, postoji mogućnost da su molekuli DMS-a došli na planetu putem kometa ili da su nastali kroz egzotične hemijske procese.
S obzirom na udaljenost od 124 svetlosne godine, trenutna tehnologija ne omogućava neposredno istraživanje K2-18 b. Međutim, naučnici koriste spektroskopske tehnike kako bi analizirali svetlost zvezda koje prolazi kroz atmosferu planete, omogućavajući im da detektuju prisustvo hemijskih jedinjenja.
Naučnici se slažu da je otkriće DMS-a i DMDS-a značajan korak, ali i dalje postoji potreba za oprezom i daljim ispitivanjima. Mnogi stručnjaci naglašavaju da bi konačno potvrđivanje života van Zemlje moglo zahtevati vrlo visoke standarde dokaza i da bi se moglo desiti da nikada ne dobijemo definitivan odgovor na to pitanje.
