Poštovani čitatelji, u današnjem članku bavimo se položajem žena u poljoprivredi. Iako su žene često viđene u njivama, štalama, poljima i kućama kako rade, često nemaju pravo na nadoknadu za svoj trud. U proseku, samo jedna od četiri poljoprivrednice dobija nadoknadu za svoj rad. Njihova funkcija se često smatra pomoćničkom, a retko dobijaju pravo na donošenje odluka. Procenjuje se da samo oko deset do 15 odsto poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji ima vlasnice.

Više od polovine žena na selu su starije od 65 godina, a poslednjih decenija, među vlasnicama poljoprivrednih gazdinstava, sve je više dama koje su ostale bez posla ili su same odlučile da napuste korporacije. Direktorka isključivo ženske Zadruge „Kosjerka“ Marija Blagojević ističe da je njihova ženska ekipa prava retkost u poslu proizvodnje i prerade voća. Ona također ističe da se žensko odlučivanje često smatra fiktivnim, jer pravu reč uglavnom vode muškarci.

Veliki problem u ruralnim oblastima su stare predrasude i porodični otpor koji sprečavaju žene da postanu finansijski i socijalno nezavisne. Ipard fond također pruža podršku jačanju položaja žena u poljoprivredi kroz tri akreditovane mere u Srbiji. Dodatne bodove pri rangiranju zahteva dobijaju žene-podnosioci zahteva ili preduzeća koja imaju najmanje 30 procenata zaposlenih žena.
U zaključku, iako žene na selu obavljaju ključne poslove u poljoprivredi, često im nije dozvoljeno da donose odluke ili budu finansijski nezavisne. Nadamo se da će se položaj žena u poljoprivredi poboljšati, te da će ih se više podržavati u njihovom radu.