Protiv roditelja Koste Kecmanovića, koji je ubio decu u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, pokrenuto je pet parničnih postupaka. Osim dve parnice za nadoknadu štete po tužbi roditelja čija su deca ubijena, pred Višim sudom u Beogradu pokrenuto je još tri parnična postupka.

U drugoj polovini marta počeće suđenje po tužbi maloletnog J. D. za pretrpljeni strah i nanetu bol. On je išao u isti razred sa Kostom i ranjen je u učionici. Njegova porodica je tužila Kostu, njegove roditelje Vladimira i Miljanu Kecmanović i školu za nadoknadu štete. Takođe, porodica još jednog ranjenog deteta A. B. tužila je samo Kostine roditelje za nadoknadu štete, pri čemu je pripremno ročište zakazano za drugu polovinu maja.

Na tužbu za nadoknadu štete odlučila se i teško ranjena nastavnica istorije Tatjana Stevanović, koja je tužila samo Kostine roditelje. Suđenje u ovom slučaju još nije zakazano, ali je predmet dodeljen sudiji u Višem sudu.

Jesenas su u Višem sudu počele dve parnice protiv Kecmanovića i škole za nadoknadu nematerijalne štete. Prvu je pokrenula porodica Dukić, čiju je ćerku Adrianu Kosta ubio dok je sedela na stolici na času istorije. Druga parnica je pokrenuta po tužbi 27 članova porodica devetoro ubijenih dece i školskog čuvara Dragana Vlahovića. Do sada su na nekoliko glavnih rasprava saslušani svi tužioci, a na narednim suđenjima će iskaze dati tuženi Kecmanovići.

Ova tragedija u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ 3. maja prošle godine potresla je celu Srbiju i izazvala veliku javnu pažnju. Kosta Kecmanović, učenik šestog razreda, izvršio je strašan zločin ubijajući svoje školske drugove i nastavnicu pre nego što je pokušao da sebi oduzme život. Roditelji i porodice ubijenih su pretrpeli neopisivu tugu i bol, te su odlučili da pravdu potraže kroz sudski sistem.

Nadoknada štete kroz parnične postupke je jedan od načina na koji se pokušava ublažiti bol porodica i žrtava ovog strašnog događaja. Sudska pravda je važna kako bi se odgovorni držali odgovornima za svoje postupke i kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti.

Očekuje se da će suđenja u ovim postupcima trajati dugo, uz detaljna saslušanja svih učesnika i pružanje dokaza o pretrpljenim štetama. Porodice žrtava zaslužuju pravdu i nadamo se da će sudski postupci doneti barem deo olakšanja i satisfakcije njima.

Pored sudske pravde, važno je osigurati i psihološku i emocionalnu pomoć porodicama žrtava i svima koji su pogođeni ovom tragedijom. Traume koje su pretrpeli moraju biti tretirane i lečene kako bi ljudi mogli da se vrate normalnom životu nakon svih strahota koje su doživeli.

Istraživanje uzroka ovakvih tragedija je takođe važno kako bi se identifikovale eventualne greške u sistemu i preventivne mere mogle da budu preduzete kako bi se slične situacije sprečile u budućnosti. Obrazovni sistem, porodice i društvo u celini moraju zajedno raditi na stvaranju sigurnog okruženja za decu i mlade kako bi se izbegle ovakve strašne posledice.

Danas, godinu dana nakon ovog strašnog događaja, sećanje na žrtve ne sme izbledeti. Njihova smrt nije smela biti uzaludna i moramo se svi zajedno boriti za bolje sutra, gde će deca biti zaštićena i sigurna u svakom trenutku.

Nadamo se da će sudski postupci doneti pravdu i zadovoljstvo porodicama žrtava, te da će se svi učesnici ovih tragedija moći da se oporave i krenu dalje sa svojim životima. Ovaj događaj je ostavio dubok trag u srcima svih građana Srbije i moramo se svi zajedno boriti za bolje i sigurnije sutra za našu decu. Jer, njihova bezbednost i dobrobit mora biti naše apsolutno najveće i najvažnije prioritet.