Aleksandar Saša Zeković, samostalni odbornik u podgoričkom parlamentu, uputio je apel Savetu za davanje predloga naziva naselja, ulica i trgova da odustanu od predloga Demokratske Crne Gore da ubijeni savezni vojni ministar Pavle Bulatović dobije ulicu u Podgorici. Zeković je istakao da ne postoji nijedan argument za donošenje ovakvog predloga ako se želi zaustaviti dalja polarizacija društva. Takođe, ministarka kulture i medija Tamara Vujović također ne bi podržala ovakav predlog.
Zeković je apelovao da se odustane od dodeljivanja naziva ulica u Zagoriču ili Murtovini, jer bi to moglo biti doživljeno kao otvorena provokacija prema civilnim žrtvama i pokušaj revizije novije istorije. On je istakao da bi dodeljivanje ulice Pavlu Bulatoviću preko njenih protagonista afirmisalo najgoru politiku koja je uništila Crnu Goru.
Pavle Bulatović, ministar odbrane nekadašnje Savezne Republike Jugoslavije, ubijen je 7. februara 2000. godine u Beogradu, u restoranu fudbalskog kluba Rad na Banjici. Ubistvo još nije rasvetljeno, a njegova uloga i politički angažman iz prošlosti i dalje izazivaju kontroverze u Crnoj Gori.
Ova situacija podstiče debatu o sećanju na prošlost i dodeljivanju naziva ulicama i javnim mestima. Mnogi smatraju da bi dodeljivanje ulice preminulom ministru bilo neprimereno s obzirom na političku situaciju i polarizaciju društva. Također, naglašava se važnost sagledavanja novije istorije i prepoznavanja civilnih žrtava kako bi se izbegla dalja polarizacija i podstakla pomirenje.
Ovo nije prvi put da se javnost u Podgorici suočava sa kontroverzama oko dodeljivanja naziva ulicama. Nedavno je došlo do polemike oko predloga da se ulica Davorina Jenča dobije ime po vojnom generalu Momčilu Perišiću, koji je osuđen za ratne zločine. Ova pitanja pokreću složena pitanja identiteta i sećanja na istorijske događaje, koja ispunjavaju javni prostor simbolikom i značenjem.
Pored političkih kontroverzi, postavlja se i pitanje kako se određuju nazivi ulica i javnih prostora u gradovima. Treba li odluke donositi na osnovu političke pripadnosti ili zaslugama pojedinaca, ili bi trebalo da se vode principima univerzalnih vrednosti i obeležavanju civilnih žrtava? Ova pitanja postaju posebno značajna u postkonfliktnim društvima, gde se duboko ukorenjene političke podjele reflektuju i kroz davanje naziva ulicama i javnim mestima.
U Crnoj Gori, koja je prošla kroz turbulentnu političku tranziciju, davanje naziva ulicama može postati političko pitanje sa velikim simboličkim značajem. Ovakve odluke mogu imati dalekosežne posledice na društvo, naročito u kontekstu prethodnih političkih sukoba i polarizacije.
Uprkos kontroverzama, postoji mogućnost da javni prostori postanu mesto pomirenja i razumevanja prošlosti. Kroz davanje naziva ulicama i javnim mestima, društvo ima priliku da prepozna i obeleži civilne žrtve, političke aktiviste i pojedince koji su doprineli miru, pomirenju i razvoju zajednice. Ovakvo priznanje može poslužiti kao simbol ponovnog povezivanja i izgradnje zajedničkog identiteta.
U svetlu ovih debata, važno je da se javnost uključi u proces donošenja odluka o dodeljivanju naziva ulicama i javnim mestima. Transparentnost i uključivanje građana mogu pomoći u izbegavanju kontroverzi i omogućiti adekvatno reprezentovanje i priznanje različitih aspekata istorije i zajednice. Također, ova pitanja postavljaju izazov lokalnim zajednicama da se suoče sa prošlošću i nađu načine da je integrišu u zajednički identitet i pomirenje.
U zaključku, dodeljivanje naziva ulicama i javnim mestima predstavlja kompleksno pitanje koje u sebi nosi političke, simboličke i moralne dimenzije. U kontekstu političke polarizacije i kontroverzi, važno je da se odluke donose sa pažnjom i uvažavanjem različitih perspektiva i vrednosti. Transparentnost, uključivanje javnosti i pomirenje prošlosti mogu poslužiti kao osnova za izgradnju zajedničkog identiteta i dijaloga u društvu.
