U Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, Slavoljub Trajković je saslušan zbog sumnje da je 23. aprila pokušao da ubije više osoba u naselju Resnik. Takođe, tereti se i za neovlašćeno nošenje oružja, konkretno pištolja sa prigušivačem, što je zakonom zabranjeno za građane. Na saslušanju je izabrao da se brani ćutanjem, a tužilaštvo je predložilo pritvor kako bi se sprečilo ponavljanje krivičnog dela i uznemirenje javnosti.
Prema informacijama iz tužilaštva, Trajković se tereti za pokušaj teškog ubistva, kao i za nedozvoljenu proizvodnju, držanje i promet oružja i eksplozivnih materija. Sumnja se da je u večernjim časovima, oko 22:30, došao do porodične kuće oštećenih. Ušao je neopaženo u spavaću sobu Luke T., čekajući ga sakriven iza vrata sa pištoljem u ruci.
Kada je Luka T. ušao, Trajković je uperio pištolj u njegovu glavu s namerom da ga ubije. Međutim, Luka je uspeo da se odupre napadu, a u tom trenutku je počeo da doziva ukućane u pomoć. Njegov deda, D. T., ušao je u sobu kako bi pomogao i pridružio se rvanju sa Trajkovićem. Tokom borbe, Trajković je uspeo da se oslobodi i ponovo uperi pištolj ka Luki, ali je deda odgurnuo osumnjičenog.
U tom trenutku, Trajković je ispalio hitac prema dedi, nanevši mu lakšu povredu u vidu prostrelne rane na desnoj nadlaktici. Nakon toga, oštećeni su uspeli da savladaju Trajkovića i oduzmu mu pištolj. Ovaj incident je izazvao veliku uznemirenost u javnosti i postavio dodatna pitanja o bezbednosti građana.
Pored ovog slučaja, Slavoljub Trajković se već suočava sa pravdom zbog pucnjave koja se dogodila u klubu „Stefan Braun“, kada je teško ranjen šef obezbeđenja Miro Čuljković. Prvookrivljeni u tom predmetu, Aleksandar Šćepanović, je u bekstvu, dok je drugi okrivljeni, Nikola Stanković, ubijen u decembru u svojoj kući. Ovaj niz nasilnih događaja dodatno naglašava problem organizovanog kriminala i nasilja u društvu.
Osim toga, Trajković se pominjao i na suđenju grupi Veljka Belivuka, kada je prikazana fotografija u kojoj je na telu ubijenog Aleksandra Gligorijevića krvlju napisano „Trajko izdaja“. Ove informacije ukazuju na duboke veze između različitih kriminalnih grupa, kao i na ozbiljne pretnje koje one predstavljaju za društvo.
U svetlu svega navedenog, slučaj Slavoljuba Trajkovića je samo jedan od mnogih koji osvetljavaju problem nasilja i nepravde u društvu. S obzirom na njegovu prošlost i trenutne optužbe, postavlja se pitanje koliko je efikasan pravosudni sistem u borbi protiv organizovanog kriminala i kako može da zaštiti građane od takvih pretnji.
S obzirom na ozbiljnost situacije, očekuje se da će Viši sud u Beogradu brzo doneti odluku o pritvoru Trajkovića kako bi se sprečilo dalje nasilje. Ovaj slučaj može poslužiti kao upozorenje o potrebi za većom kontrolom oružja i efikasnijim merama za očuvanje javne sigurnosti.
U zaključku, događaji koji su se odigrali u Beogradu ukazuju na kompleksne i često opasne odnose unutar kriminalnih grupacija, kao i na hitnu potrebu za reformom pravosudnog sistema kako bi se obezbedila sigurnost građana. Samo kroz zajedničke napore društva, pravosudnih organa i policije može se nadati smanjenju ovakvih incidenata i uspostavljanju reda i sigurnosti.
