Ovaj članak je o tragičnom gubitku doktora Š. R. koji je služio svojoj zajednici u seoskoj ambulanti u malom mestu Delimeđe. Nažalost, 62-godišnji doktor je izgubio bitku sa dugogodišnjom borbom protiv raka creva. Nakon što je saznao da više nema nade za izlečenje, doktor je doneo tešku odluku da okonča svoj život. Pronađen je u svojoj spavaćoj sobi, ostavljajući iza sebe porodicu i zajednicu koja je osećala duboku tugu i nevericu zbog ovog tragičnog događaja.

Doktor Redžović nije samo bio lekar svojih pacijenata, već je bio i deo njihove porodice. Njegova predanost poslu i brižnost prema pacijentima ostavili su dubok trag u srcima onih koje je lečio. Njegova smrt nije samo gubitak za porodicu, već i za celu zajednicu koja je cenila njegovu predanost i brigu.

Nakon ove tužne vesti, SOS telefon za pomoć osobama koje razmišljaju o samoubistvu dobio je veći značaj. Broj 0800/309-309 je SOS telefon 24 sata, a na koji se javljaju stručnjaci za sprečavanje samoubistva. Lekari Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ pružaju podršku i pomoć onima koji su u očaju. Takođe, služba urgentne psihijatrije prima pacijente 24 sata bez zakazivanja, bez knjižice i bez plaćanja. Centar za mentalno zdravlje takođe prima pacijente bez zakazivanja od 9 do 18 časova. Postoje i volonteri Centra „Srce“ koji su dostupni od 14 do 23 časa svakog dana na broj telefona 0800-300-303 ili preko četa na sajtu www.centarsrce.org. Volonteri pružaju podršku osobama koje se osećaju usamljeno, povređeno, tužno, očajno ili nesigurno.

Ova tragedija je podsetnik na važnost brige o mentalnom zdravlju i važnost podrške ljudima koji se bore sa depresijom, anksioznošću i očajem. Naročito u malim zajednicama, gde ljudi mogu osećati izolaciju i usamljenost, važno je imati resurse i podršku za one koji se bore sa mentalnim izazovima.

Gubitak doktora Redžovića je teško pogođen stanovnike Delimeđa, ali i šire zajednice koja je prepoznala njegov doprinos zdravlju i dobrobiti ljudi. Njegova smrt je podsetnik na to koliko je važno raditi na prevenciji i lečenju mentalnih bolesti, kao i podršci onima koji se bore sa očajem i samoubilačkim mislima.

Osim pružanja podrške osobama koje se bore sa mentalnim izazovima, važno je takođe raditi na stvaranju sigurnog okruženja u kome ljudi mogu potražiti pomoć bez straha od osude ili stigme. Razgovor o mentalnom zdravlju treba da bude otvoren i proaktivan, a podrška dostupna svima koji je zatraže.

Na kraju, treba naglasiti da su stručnjaci za mentalno zdravlje uvek dostupni za sve one koji se osećaju uznemireno, tužno, usamljeno ili očajno. Nema srama u potrazi za pomoći i podrškom, i važno je imati resurse i kontakte koje ljudi mogu koristiti kada se suoče sa teškim emocionalnim izazovima. Doktor Redžović će biti zauvek u srcima svojih pacijenata i zajednice koju je služio, a njegovo nasleđe će biti doprinos u borbi za bolje i zdravije mentalno zdravlje za sve.