Sveti Artemon Laodikijski, koji se danas obeležava u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, bio je značajna ličnost u ranoj hrišćanskoj zajednici. Kao sveštenik u Laodikiji za vreme cara Dioklecijana, Artemon je posvetio svoj život službi Bogu i propovedanju vere. U svojim rečima pred mučiteljem, Artemon je izjavio: „Imenujem se Artemon, rob Hrista Boga mojega; 16 godina beh čtec i čitah knjige u crkvi Boga mojega; 28 godina beh đakon i čitah svešteno Jevanđelje; 33 godine napunih kao prezviter učeći ljude i nastavljajući ih na put spasenja s pomoću Hristovom.“
Tokom svoje službe, Artemon je bio suočen sa brojnim iskušenjima i mučenjima. Kada je bio doveden pred sudiju, suočio se sa neobičnim izazovom. Sudija ga je uveo u hram Eskulapov, gde su se nalazile velike zmije posvećene idolopoklonstvu. Mnogi su se plašili da će zmije napasti Artemona, ali on se prekrstio i svojom verom prikovao sve zmije za zemlju, čime je izazvao strah i nevericu prisutnih. Ovaj izvanredan događaj je bio prekretnica koja je privukla pažnju mnogih, uključujući glavnog žreca Vitalija, koji je pao na kolena pred Artemonom i priznao veličinu hrišćanskog Boga.
I pored ovog čuda, sudija nije odustajao od svojih zlih namera. Mučio je Artemona na razne načine, uključujući pokušaj da ga baci u vrelu smolu. Međutim, prema žitijama, Artemon je sam skočio u smolu i bio spašen od strane dva orla koja su ga podigla. Ovaj trenutak je dodatno naglasio njegovu svetost i Božiju zaštitu.
Nakon nekoliko godina slobode, tokom kojih je nastavio da propoveda hrišćanstvo i učestvovao u krštenju mnogih, Artemon je ponovo uhvaćen i mučen. Godine 303. bio je pogubljen, čime je završio svoj zemaljski put, ali je ostavio dubok trag u srcima vernika.
Sveti Artemon se slavi kao mučenik, a njegova priča se prenosi kroz vekove kao primer hrabrosti i vere. Njegov život i dela inspirisali su mnoge da ostanu postojani u svojoj veri, čak i u najtežim okolnostima. Kroz njegovu žrtvu i posvećenost, svetitelji poput Artemona postali su simboli otpora protiv zla i nepokolebljivosti u veri.
U savremenom svetu, priče o svetiteljima poput Artemona nas podsećaju na važnost duhovne hrabrosti i vere. U trenucima kada se suočavamo sa izazovima, vredno je setiti se njegovih reči i dela, i težiti ka tome da budemo slični njemu u svojoj posvećenosti i ljubavi prema Bogu. Upravljenjem naših misli i dela ka višim vrednostima, možemo doprineti boljitku zajednice i sveta u kojem živimo.
Ove vrednosti se prenose i kroz svakodnevne životne situacije. Svaka akcija, svaki pogled i svaka reč koju izgovorimo oblikuju našu stvarnost i budućnost. Deca nisu samo budućnost, već i sadašnjost koju oblikujemo svojim postupcima. Naša odgovornost je da im pružimo dobre uzore i uputstva kako bi odrastali u zdrave i odgovorne pojedince.
U ovoj svetoj tradiciji, važno je i da se setimo kako su materijalni simboli, poput pravih brojanica, od suštinskog značaja. One su napravljene od čiste ovčje vune, podsećajući nas da smo „slovesne ovce dobrog pastira Isusa Hrista“, koji je postradao za nas i izbavio nas iz večne smrti.
U zaključku, život i mučenička smrt svetog Artemona Laodikijskog ostavljaju snažnu poruku o hrabrosti, veri i predanosti. Njegov primer nas inspiriše da se ne plašimo izazova, već da hrabro sledimo put svetlosti i pravde, čuvajući veru u srcima i delima.
