Prema planovima Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), u narednih pet godina u Srbiji bi mogla biti uspostavljena helikopterska hitna medicinska služba (HEMS), čiji bi cilj bio brža i efikasnija pomoć povređenima u saobraćajnim nezgodama. Ova usluga bi mogla značajno skratiti vreme transporta pacijenata do bolnice, što je od suštinskog značaja kada su u pitanju kritični slučajevi, gde svaki minut može značiti razliku između života i smrti.
U Srbiji se svake godine dogodi oko 3.000 saobraćajnih nesreća sa povredama, a planiranje helikopterskog transporta hitne pomoći predstavlja važan korak ka unapređenju hitnih službi. Helikopterski medicinski transport omogućava da se povređeni zbrinu na licu mesta i tokom transporta do bolnice. U situacijama kada je vreme od presudne važnosti, helikopteri bi mogli da stignu na mesto nesreće u roku od dva do deset minuta, što bi značajno poboljšalo šanse za preživljavanje povređenih.
Pilot Helikopterske jedinice MUP-a Srbije, Miloš Milutinović, ističe da su helikopteri prilagođeni za hitnu medicinsku pomoć i opremljeni dodatnom medicinskom opremom koja ih čini funkcionalnim bolnicama u vazduhu. Ova oprema omogućava medicinskom osoblju da pruži neophodnu pomoć pacijentima dok su u transportu, čime se održava njihovo stanje do dolaska u bolnicu.
Međutim, da bi helikopterska služba mogla efikasno da funkcioniše, potrebno je obezbediti odgovarajuću infrastrukturu, uključujući helidrome. Trenutno, u Srbiji postoje operativni helidromi u Nišu, kao i na Banjičkom vis-u, ali je potrebno razviti više takvih lokacija kako bi se omogućio brži i lakši pristup hitnoj medicinskoj pomoći.
Uvođenje helikopterskog medicinskog transporta dolazi sa dodatnim rizicima i izazovima. Na primer, tokom transporta pacijenata, medicinski timovi se suočavaju sa različitim izazovima kao što su vibracije helikoptera, promene temperature, kao i potreba za stabilizacijom pacijenata pre transporta. Dr. Marija Milenković, šef Ambulante reanimacije Urgentnog centra UKCS, naglašava da je ključno da se pacijenti stabilizuju na mestu nesreće pre nego što budu prevezeni, jer uslovi u vazduhu mogu pogoršati njihovo stanje.
Pilot Milutinović dodaje da je važna brza i efikasna reakcija tokom transporta, ali i prilagođavanje okolnostima, kao što su vrsta povreda i vreme potrebno za pružanje pomoći. Iskustvo u prevozu povređenih, dok im se pruža medicinska pomoć, je ključno, a psihološki pritisak koji piloti osećaju u ovim situacijama može dodatno otežati zadatak.
U susednim zemljama, poput Mađarske, Rumunije, Bugarske i Hrvatske, helikopterska hitna medicinska služba već je implementirana i pokazala se kao izuzetno korisna. U Hrvatskoj je, na primer, u prvoj godini rada HEMS-a zabeleženo gotovo 1.400 intervencija, najčešće zbog kardiovaskularnih oboljenja, trauma i neuroloških poremećaja.
S obzirom na sve prednosti koje helikopterski medicinski transport može doneti, njegovo uspostavljanje u Srbiji predstavlja važan korak ka unapređenju zdravstvenog sistema i hitnih službi. S obzirom na to da je hitna pomoć u vazduhu već postala realnost u mnogim evropskim zemljama, očekuje se da će i Srbija uskoro ući u ovu modernu dimenziju hitne medicinske pomoći, čime će se značajno poboljšati kvalitet života i zdravlja građana.
