Miloš Srebrić, optužen za ubistvo Kristine Kaplanović, ponovo se našao pred Višim sudom u Beogradu. Ovaj slučaj, koji je započeo u maju 2017. godine, ponovo je pokrenut zbog promene sudskog veća. Srebrić je peti put izneo svoju odbranu, negirajući bilo kakvu umešanost u pljačku benzinske pumpe u Velikom Mokrom Lugu, koja je rezultirala smrću radnice pumpe.
Srebrić je istakao da je ranije bio osuđivan zbog razbojništva, što ga je, kako tvrdi, učinilo „žrtvenim jarcem“ u ovom slučaju. Njegova prethodna krivična dela, prema njegovoj tvrdnji, doprinela su formiranju slike o njemu kao o potencijalnom napadaču. „Zbog toga što sam osuđivan za razbojništvo, odgovaram profilu napadača“, naglasio je Srebrić tokom suđenja.
Tokom suđenja, sudija je postavljao pitanja o izgledu Srebrića, uključujući detalje o njegovoj kosi, tetovažama i crvenom belegeu na čelu, koji nosi od rođenja i zbog kojeg ga nazivaju „Flekica“. Ovaj aspekt njegovog identiteta igrao je važnu ulogu u toku suđenja, jer je sud želeo da utvrdi da li je Srebrić zaista taj koji je počinio ubistvo.
U ovom slučaju, ključnu ulogu su igrala i svedočanstva Nemanji Jovanoviću i Marku Grubaču, koji su nekoliko meseci nakon incidenta ispričali policiji da je Srebrić počinio zločin. Prema Srebrićevim rečima, njih dvojica su potpisali sporazume sa tužilaštvom kako bi se oslobodili svojih krivičnih dela koja nisu povezana sa ubistvom. Srebrić je naveo da Jovanovića poznaje samo po nadimku „Mič“ i da su se viđali svega dva puta, dok je Grubača bio njegov prijatelj više od 20 godina, s kojim se često sreo u zatvorima.
Srebrić se već osam godina nalazi u pritvoru, a njegov branilac, Jugoslav Tintor, tražio je da ga sud pusti u kućni pritvor u selo kod Velike Plane, gde mu živi porodica. Tintor je istakao da je tokom osam godina doneto 60 identičnih rešenja o produžavanju pritvora Srebriću, što, prema njegovom mišljenju, nije u skladu sa pravima optuženog. Međutim, sud nije prihvatio njegov zahtev za kućni pritvor.
Ovaj slučaj izaziva veliku pažnju javnosti, s obzirom na težinu optužbi i dugotrajni proces. Srebrićev slučaj predstavlja primer složenosti pravosudnog sistema, gde se često prepliću lična istorija optuženika, svedočenja i pravna procedura. Njegove tvrdnje o „žrtvenom jarcu“ i manipulacijama svedoka otvaraju pitanja o pouzdanosti dokaza i načinu na koji se krivični slučajevi istražuju i vode.
Pitanje pravde i pravičnosti u ovom slučaju ostaje otvoreno, a Srebrićev advokat naglašava potrebu za fer suđenjem i poštovanjem prava optuženih. U Srbiji, gde su suđenja često praćena medijskim izveštavanjem i javnim pritiscima, važno je osigurati da se pravda sprovodi bez obzira na prethodne presude ili reputaciju optuženika.
S obzirom na sve okolnosti, ovaj slučaj će verovatno i dalje biti predmet rasprave, kako u pravosudnim krugovima, tako i među građanima. Srebrić će imati priliku da ponovo iznese svoju odbranu, a sud će morati da donese odluku koja će imati dugoročne posledice ne samo za njega, već i za ceo pravosudni sistem. Očekuje se da će naredna suđenja doneti nova saznanja i možda promeniti tok ovog slučaja, koji već godinama izaziva pažnju javnosti.
