Američki predsednik Donald Tramp je najavio značajne promene u carinskoj politici Sjedinjenih Američkih Država. U svom obraćanju, Tramp je rekao da će sve „recipročne“ carine, osim onih koje se odnose na Kinu, biti stavljene na pauzu. Carina na kinesku robu, međutim, biće povećana sa 104 na 125 procenata, što je izazvalo brojne reakcije i analize u medijima.
Tramp je na društvenoj mreži Truth Social istakao da je odluka o povećanju carina na Kinu rezultat nedostatka poštovanja koje je ova zemlja pokazala prema svetskim tržištima. On je naglasio da se nada da će Kina prepoznati da su „dani pljačkanja Sjedinjenih Američkih Država i drugih zemalja prošlost“. Ova izjava dolazi u trenutku kada je više od 75 zemalja pozvalo SAD na pregovore o trgovinskim merama, umesto da uvedu recipročne carine.
Kako je Tramp naveo, u svetlu ovih poziva, odobrio je pauzu od 90 dana na uzvratne carinske tarife, uz značajno smanjenje tarife na 10 procenata tokom ovog perioda. On je izrazio nadu da će ove mere dovesti do boljeg razumevanja i dogovora sa ostalim zemljama, uključujući Kinu, koja, prema njegovim rečima, želi da sklopi dogovor, ali ne zna kako to da uradi.
Tokom obraćanja novinarima, Tramp je poručio američkoj javnosti da budu „bez brige“ kada su u pitanju carine i da će Sjedinjene Američke Države biti „veće i bolje nego ikada ranije“. On je dodao da ga lideri iz celog sveta kontaktiraju i mole za dogovor, naglašavajući da zna šta radi kada uvodi carine.
Tramp je takođe pozvao kompanije da se presele u Sjedinjene Američke Države kako bi izbegle carine i kašnjenja u poslovanju. On je rekao da je ovo „odličan trenutak“ za to, navodeći da kompanije poput Apple-a već rade na premestanju svojih operacija.
Nove carine koje su uvedene stupile su na snagu, uključujući one od 46 procenata za Vijetnam, 32 procenata za Tajvan, 25 procenata za Južnu Koreju, 24 procenata za Japan i 20 procenata za sve zemlje Evropske unije. Takođe, zabeleženo je povećanje carine na uvoz iz Srbije na 37 procenata.
Pored ovih mera, Tramp je najavio skoro uvođenje visokih carina na farmaceutske proizvode, kako bi se povratila proizvodnja lekova u SAD. On je naglasio da je proizvodnja lekova u SAD drastično opala u poslednjim decenijama, a da je većina proizvodnje prebačena u Kinu i druge zemlje.
Ova odluka dolazi u trenutku kada su trgovinski odnosi između SAD i Kine postali napeti, a Trampove politike izazvale su zabrinutost kod mnogih zemalja. Prema njegovim rečima, cilj je sklopiti „pravične dogovore“ sa svim zemljama, uključujući i Kinu, a njegov plan o carinama je deo šire strategije da se zaštite interesi Sjedinjenih Američkih Država.
Trampova administracija se suočava sa brojnim kritikama zbog ovih poteza, ali predsednik ostaje čvrsto uveren da su potrebne jake mere kako bi se osigurali interesi američkih radnika i privrede. Njegova strategija, iako kontroverzna, ima za cilj da redefiniše trgovinske odnose i vrati proizvodnju u SAD, što je jedan od ključnih ciljeva njegove administracije.
S obzirom na ovo, budućnost trgovinskih odnosa između SAD, Kine i drugih zemalja ostaje neizvesna, dok Tramp nastavlja da sprovodi svoju viziju američke ekonomije.
