Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu podnelo je optužni predlog protiv J.H. (49), državljanina Kine, zbog krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole. Ova situacija je izazvala pažnju javnosti i ukazala na problem nelegalne gradnje u Srbiji, koji je postao sve prisutniji u poslednjim godinama.
Optuženi se tereti da je, tokom perioda od početka marta do 12. jula prošle godine, u Surčinu, na uglu Ulice sremskih partizana i Vizantijske, kao investitor, započeo izgradnju poslovno-stambenog objekta bez potrebne dozvole. Prema navodima iz Tužilaštva, izgradnja je uključivala spratnost Po+Pr+3 i radovi su započeli u grubim građevinskim radovima. Ovaj objekat je bio ukrovljen i sa postavljenom stolarijom, a pored njega je počela izgradnja još jednog objekta, gde je urađena AB ploča podruma i izbetonirani su stubovi, za što takođe nije imalo potrebnu dozvolu.
Inspekcija je konstatovala radove bez dozvole 12. jula prošle godine i donela rešenje o zatvaranju gradilišta, kao i rešenje o obustavi i uklanjanju radova. Ova situacija ukazuje na ozbiljne propuste u kontroli i nadzoru građevinskih radova, koji su česti u urbanim sredinama, posebno u Beogradu.
Prema zakonu, za ovakva krivična dela predviđene su rigorozne kazne. Javni tužilac je predložio sudu da okrivljenom izrekne meru bezbednosti – uslovnu osudu sa kaznom zatvora od šest meseci, uz probni rok od tri godine. Takođe, predložena je i novčana kazna od milion dinara, kao i trajno oduzimanje bespravnih objekata koji su nastali izvršenjem krivičnog dela.
Ova situacija takođe otvara pitanja o odgovornosti i ulozi nadležnih organa u kontroli građevinskih aktivnosti. U poslednje vreme, Srbija se suočava sa sve većim brojem slučajeva nelegalne gradnje, što ukazuje na potrebu za strožim zakonodavstvom i efikasnijim inspekcijama. Građani su često svesni ovih problema, ali se bore protiv korupcije i nedostatka transparentnosti u procesu dobijanja građevinskih dozvola.
U ovom slučaju, J.H. nije prvi strano državljanin koji se suočava sa pravnim posledicama nelegalne gradnje u Srbiji. Slični slučajevi su se dešavali i ranije, što dodatno naglašava potrebu za međunarodnom saradnjom u oblasti građevinskih propisa i standarda. Strani investitori često se suočavaju sa različitim zakonima i procedurama, što može dovesti do nesporazuma i grešaka u procesu izgradnje.
Ovaj incident takođe može imati posledice na reputaciju Srbije kao investicione destinacije. Kada se strani investitori suoče sa pravnim problemima tokom svojih projekata, to može stvoriti negativan imidž i odvratiti buduće investicije. Stoga je ključno da se vlasti fokusiraju na unapređenje regulative i osiguranje da svi investitori, bez obzira na njihovu nacionalnost, poštuju zakone i propise.
U narednim mesecima, ovaj slučaj će poslužiti kao važan test za pravosudni sistem Srbije i njegovu sposobnost da se bori protiv nelegalne gradnje. Takođe, on će biti i signal za druge investitore o tome kakve posledice mogu očekivati ukoliko ne poštuju procedure i pravila.
U zaključku, slučaj J.H. predstavlja samo jedan od mnogih izazova sa kojima se Srbija suočava u oblasti građevinske regulative. Potrebno je raditi na poboljšanju sistema inspekcije, jačanju transparentnosti i obezbeđivanju da svi akteri u procesu izgradnje poštuju zakonske norme. Samo tako Srbija može postati privlačnija destinacija za investicije i osigurati održiv razvoj svojih urbanih sredina.
