Javni tužilac Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu obavešten je od strane policije da postoji osnov sumnje da je A.K. (30) u porodičnom stanu u Zemunu izvršila nasilje nad svojom majkom. Prema informacijama, A.K. je primenom nasilja i drskim ponašanjem ugrozila telesni integritet i spokojstvo svoje majke. Ovaj incident ukazuje na sve prisutniji problem porodičnog nasilja u Srbiji, koji zahteva hitnu reakciju društva i institucija.
Porodično nasilje predstavlja jedan od najznačajnijih problema u savremenom društvu, a Srbija nije izuzetak. Statistike pokazuju da svake godine hiljade žena i dece postanu žrtve fizičkog, emocionalnog ili psihološkog nasilja unutar vlastitog doma. U ovom slučaju, nasilje je došlo iz porodice, što dodatno otežava situaciju jer žrtve često ne žele da prijave nasilnike zbog straha od osvete ili stida.
U ovom specifičnom incidentu, A.K. je, prema informacijama iz policije, koristila fizičku silu prema svojoj majci, što je izazvalo ozbiljnu zabrinutost. Policija je brzo reagovala na prijavu i privela osumnjičenu, dok je majka zbrinuta i pružena joj je potrebna pomoć. Ovakvi slučajevi ukazuju na potrebu za jačim zakonodavstvom koje će zaštititi žrtve i omogućiti efikasniju borbu protiv nasilja u porodici.
Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji je donet 2017. godine, omogućava bržu reakciju policije i tužilaštva u slučajevima porodičnog nasilja. Ovaj zakon predviđa hitne mere zaštite za žrtve, uključujući i udaljenje nasilnika iz porodičnog stana. Ipak, primena zakona često zavisi od volje i svesti pojedinaca, a mnoge žrtve se suočavaju sa preprekama kada pokušavaju da zatraže pomoć.
Jedan od ključnih problema u borbi protiv porodičnog nasilja je i društvena stigma koja prati žrtve. Mnoge žene se boje da prijave nasilje, misleći da će biti osuđene ili da će im biti teško da se nose sa posledicama. Pored toga, često se dešava da okolina ne prepoznaje nasilje ili ga minimizuje, što dodatno obeshrabruje žrtve da potraže pomoć.
U Srbiji, postoji niz organizacija i institucija koje rade na pružanju podrške žrtvama nasilja, kao što su SOS telefoni, skloništa i pravna pomoć. Ipak, mnogi od njih se suočavaju sa nedostatkom resursa i finansijske podrške, što otežava njihov rad. Važno je da društvo prepozna važnost ovih organizacija i pruži im potrebnu podršku kako bi mogle da pomognu žrtvama.
Edukacija je još jedan ključni faktor u borbi protiv porodičnog nasilja. Od ranog uzrasta, deca treba da budu edukovana o pravima, poštovanju i zdravim odnosima. Škole i porodice treba da rade zajedno kako bi stvorile okruženje u kojem će se nasilje smatrati neprihvatljivim. Takođe, važna je i edukacija za potencijalne nasilnike, kako bi ih se sprečilo da ponavljaju obrasce nasilnog ponašanja.
U ovom slučaju, reakcija policije i tužilaštva je bila brza i efikasna, što ukazuje na postojanje sistema koji može da reaguje u hitnim situacijama. Ipak, važno je da se cela zajednica uključi u borbu protiv porodičnog nasilja. Samo zajedničkim naporima možemo stvoriti sigurnije okruženje za sve članove društva, posebno za najranjivije.
U zaključku, incident u Zemunu je još jedan alarmantni primer porodičnog nasilja koje ne sme biti ignorisano. Potrebno je više svesti, edukacije i resursa kako bi se žrtvama pružila potrebna pomoć, a nasilnicima onemogućilo da nastave sa svojim ponašanjem. Društvo mora preuzeti odgovornost i raditi na prevenciji nasilja u porodici kako bi se osigurala sigurnost svih članova zajednice.
