Manastir Ravanica je jedno od najpoznatijih srpskih manastira, sazidao ga je knez Lazar u 14. veku. Ovaj manastir je doživeo napade tokom godina svog postojanja, uključujući i period neposredno pre Velike seobe Srba 1609. godine, kada je neprestano paljen i rušen. Tada su mnogi monasi odlučili da krenu za patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem, a sa sobom su poneli i mošti kneza Lazara.

Monasi su stigli do manastira Vrdnik na Fruškoj gori, koji je posle i preimenovan u Malu Ravanicu. Ovaj manastir je bio sedište brata kapetana Koče koji je vodio važnju bitku protiv Turaka. Manastir Ravanica je prolazio kroz nekoliko teških perioda, uključujući i Prvi i Drugi svetski rat, kada su okupatori razorili sve što je preostalo od zadužbine kneza Lazara.

Međutim, došlo je do potpune rekonstrukcije i restauracije, te su mošti kneza Lazara ponovno položene u njegovu zadužbinu tek u 20. veku, tačnije 1989. godine. Manastir je obogaćen izvanrednim ukrasima, pri čemu je većina ornamenata inspirirana prirodnim elementima. Ikonostas datira iz 19. veka, a freske su vidljive na kupolama, zapadnom delu i stubovima.

Od 1946. godine, manastir je prešao u ženski red, a na čelu mu je igumanija. Trenutno tu funkciju obavlja igumanija Marija Čeperković, koja zajedno sa svojim monahinjama priprema različite meleme i tinkture za pomoć bolesnima. Posebno je poznata mati Zinovija, koja priprema lekovite preparate i za najteže bolesti. Zahvaljujući prisustvu moštiju kneza Lazara u manastiru, česti su slučajevi isceljenja kraj njegovog groba, o kojima postoje brojni javni izveštaji.

Manastir Ravanica je jedno od najvažnijih obeležja srpske kulture i istorije, a poslednjih godina sve je popularniji kao turistička destinacija. Poseta ovom manastiru pruža duboki uvid u istorijsku i duhovnu baštinu srpskog naroda, te je važno očuvati i negovati ovu svetinju za buduće generacije.