U blizini Saborne crkve Vaznesenja Gospodnjeg, u Herceg Novom, postojala je škola koja datira još iz 1769. godine. Ova institucija je pružala obrazovanje sve do 1869. godine, a jedan od najpoznatijih učenika bio je mladi Rade Tomov, kasnije poznat kao Petar Drugi Petrović Njegoš, vladika crnogorski i brdski, književnik i filozof.
Nedavno je ova škola, koja je bila gotovo zaboravljena, ponovo oživela kroz otvaranje Memorijalno-muzejskog kompleksa „Njegoševa škola“. Sanacija prostora završena je u okviru jubileja od 300 godina „Topaljske komunitadi“. Arhitekta-konzervator Srđan Marlović ističe da je stara škola više od 120 godina bila zapuštena, a objekat se koristio kao skladište. Svest o njenoj važnosti bila je gotovo potpuno izgubljena. U okviru proslave 300 godina, restoratorski radovi su započeti i obuhvatali su obnovu fasade, zamenu stolarije, sanaciju unutrašnjosti od vlage, kao i rekonstrukciju enterijera. Autentični artefakti i nameštaj, koji su pronađeni na više lokacija u Crnoj Gori, Srbiji i Bosni i Hercegovini, restaurirani su i izloženi.
U kompleksu se nalazi savremeni koncept osvetljenja i konzolne vitrine dužine 3,6 metara, koja je namenjena izlaganju dragocenosti. Među izloženim predmetima su Njegošev bukvar i drugi artefakti korišćeni u obrazovanju. Posetioci takođe imaju priliku da se upuste u delimično interaktivno iskustvo, gde mogu sesti na drvene skamije koje su korišćene u školi.
Njegoševa škola danas ima odličnu posetu i nalazi se u blizini značajnih kulturnih tačaka, uključujući kuću nobelovca Ive Andrića i zgradu u kojoj je stanovao Stevan Raičković. Ova regija, koja se prostire na samo 500 metara, bogata je kulturnim nasleđem.
Školu na Toploj organizovao je jeromonah Josif (Tropović) uz odobrenje austrougarskih vlasti. Pohađalo ju je između dvadeset i šezdeset učenika iz cele Boke, koji su učili časlavac, psaltir, računicu, crkveno pojanje i italijanski jezik. Većina učenika bili su budući sveštenici i kaluđeri, dok su ređe bili trgovci i pomorski kapetani.
O Radu Tomovu, Njegošu, Isidora Sekulić je zapisala da je on na Toploj došao do svog prvog i jedinog pravog učitelja, jer se cenio društveni i kulturni ugled sredine. Njegoš je u ovoj školi učio od sredine 1825. do kraja 1826. godine. Iako nema mnogo pisanih tragova o Njegoševom školovanju, poznato je da je sa njim učio i Petar Dostanić, sestrić njegovog učitelja. Dostanić je postao učitelj škole i opisivao je Njegoša kao „visokog, oštrih pleća i gojanog“, kao i „oštroumanog i pamtljivog“.
O periodu Njegoševog školovanja na Toploj postoje ograničeni podaci, ali se smatra da je hercegnovska sredina imala blagotvoran uticaj na njegovo obrazovanje. Prema rečima dr. Mihaila Vukčevića, priroda i život u Novom doprineli su njegovom razvoju, dok su inspiracije bile bogate. Njegoš je bio fasciniran morem, jedrenjacima i bogatstvom života koji se razvio pod Mlečićima.
Njegoš je u svom delu „Gorski vijenac“ pohvalno govorio o Novom, opisujući ga kao grad koji se nalazi uz more, gde starac broji talase. Njegoš je u ovoj sredini stekao mnogo znanja i iskustava, koja su uticala na njegov kasniji rad i stvaralaštvo.
U zaključku, Memorijalno-muzejski kompleks „Njegoševa škola“ predstavlja značajan deo kulturne baštine Herceg Novog i važan korak u očuvanju istorije obrazovanja u ovom regionu. Obnova škole i izlaganje artefakata pružaju jedinstvenu priliku za razumevanje života i obrazovanja jednog od najvažnijih srpskih književnika i vladara.
