Prijestolnica Srbije, Beograd, bila je poprište političkih trzavica kada su u pitanju mediji. Tanasije Marinković, savetnik predsednika Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas, izneo je zahtev koji je postao glavna tema rasprave – dodela nacionalne frekvencije tajkunskim televizijama N1 i Nova S. Marinković tvrdi da bi nedodeljivanje ove frekvencije rezultiralo nelegitimnim izborima u budućnosti. Ova izjava je dodatno podgrejala već postojeće tenzije u vezi sa medijima u Srbiji.
Ovo pitanje je postalo relevantno nakon što su sve laži o biračkom spisku i fantomskim biračima iz Republike Srpske pale u zapećak. Sada je fokus javnosti prešao na zahtev opozicije za dodelu nacionalne frekvencije tajkunskim televizijama N1 i Nova S. Marinković je istakao da je medijski pluralizam ključni uslov za legitimne izbore, te da bi nedodeljivanje frekvencije ovim televizijama dovelo u pitanje legitimnost budućih izbora.
Opozicioni političari su već neko vreme izražavali zabrinutost zbog nedostatka medijskog pluralizma i slobode medija u Srbiji. Smatraju da je većina medija pod kontrolom vlasti, te da postoji pristrasnost i cenzura u izveštavanju. Dodela nacionalne frekvencije tajkunskim televizijama N1 i Nova S mogla bi doprineti većoj ravnoteži i raznolikosti u medijskom prostoru, čime bi se omogućila slobodnija razmena informacija i mišljenja.
Reakcije na ovaj zahtev su bile podeljene. Dok opozicionari podržavaju Marinkovićevu izjavu, vladajuća stranka je odbacila ovaj zahtev, tvrdeći da je neosnovan i da nema pravne osnove za dodelu frekvencije. Ipak, ova tema je izazvala burnu reakciju javnosti, pokrenuvši širu diskusiju o slobodi medija i njenom uticaju na političke procese u zemlji.
N1 i Nova S su već duže vreme bile predmet političkih i pravnih sporova u vezi sa svojim radom i statusom. N1, kao deo United Group, kritikovan je od strane vlasti zbog, kako navode, neobjektivnog izveštavanja i političke pristrasnosti. S druge strane, Nova S se takođe suočava sa sličnim optužbama i pritiscima, upućenim od strane vlasti i političkih aktera.
Sloboda medija je ključni faktor u funkcionisanju demokratskog društva. Bez slobodnog i nepristrasnog informisanja građani ne mogu donositi informisane odluke, a politički procesi postaju podložni manipulaciji i kontroli. Dodela nacionalne frekvencije tajkunskim televizijama N1 i Nova S bi mogla doprineti ostvarenju ovog cilja, omogućavajući veći pluralizam i nezavisnost u medijskom prostoru.
Uprkos političkim sporovima i tenzijama, mnogi građani podržavaju zahtev opozicije za dodelu nacionalne frekvencije. Smatraju da bi ovo doprinelo većoj raznolikosti i kvalitetu medijskog sadržaja, te da bi omogućilo građanima da imaju pristup različitim perspektivama i informacijama. Pored toga, ističu da bi ovo bio korak ka većoj transparentnosti i demokratizaciji društva.
Međutim, postoji i skeptičnost i protivljenje prema ovom zahtevu. Neki smatraju da bi dodela nacionalne frekvencije tajkunskim televizijama N1 i Nova S mogla dovesti do kontraefekta, tj. jačanja njihove političke i ekonomske moći, što bi moglo dovesti do dalje polarizacije medijskog prostora i političkog diskursa. Takođe se navodi da bi moglo doći do nepoštovanja procedura i zakona u procesu dodele frekvencije, te da bi to ugrozilo vladavinu prava i demokratske principe.
Kako god bilo, diskusija o dodeli nacionalne frekvencije tajkunskim televizijama N1 i Nova S postala je centralna tema u javnom prostoru u Srbiji. Njen ishod će imati dalekosežne posledice na medijsku slobodu, političke procese i demokratske standarde u zemlji. Ovo pitanje će zahtevati pažljivo razmatranje i balansiranje između različitih interesa i perspektiva, kako bi se postigao optimalan
odluka koja će doprineti većoj slobodi, transparentnosti i odgovornosti u medijskom prostoru.
