Građevinski radnici su započeli uklanjanje natpisa „Black Lives Matter – Životi crnaca su važni“ ispisanog na kolovozu u blizini Bele kuće, što je jedan od simbola pokreta koji je nastao nakon smrti Džordža Flojda u maju 2020. godine. Tog dana, Afroamerikanac je izgubio život usled prekomerne upotrebe policijske sile tokom privođenja. Ovaj mural je inspirisao milione ljudi širom sveta, ali gradonačelnica Vašingtona, Mjuriel Bauzer, smatra da je vreme da se ukloni.
U svojoj objavi na društvenoj mreži „Eks“, Bauzer je podsetila na značaj ovog uličnog murala, ali je istakla da ne treba dozvoliti da se ometa rad Kongresa. „Sada ne treba da dozvolimo besmisleno ometanje Kongresa“, napisala je. Ovaj mural je postao simbol otpora u toku višednevnih protesta nakon Flojdove smrti u Mineapolisu, a Bauzer je 2020. godine preimenovala ulicu u „Black Lives Matter Plaza“ kao javni čin prkosa.
Ova odluka je bila u suprotnosti sa tadašnjim predsednikom Donaldom Trampom, koji je optužio Bauzerovu da je izgubila kontrolu nad gradom. Tokom njegovog mandata, Tramp je pretila da će preuzeti kontrolu nad policijom u Vašingtonu, što se na kraju nije dogodilo. S obzirom na to da je Tramp bio na početku drugog mandata, činila se kao da Bauzer pokušava da izbegne sukobe i nejasnoće. Nakon sastanka sa Trampom u njegovom Mar-a-Lago odmaralištu, Bauzer je izrazila saglasnost sa njegovim nastojanjima da se federalni službenici vrate u kancelarije.
Tramp je tokom svoje kampanje i kasnije, kada je preuzeo vlast, Vašington nazivao prestonicom kriminala, tvrdeći da bi upravljanje gradom trebalo da pređe na federalnu vlast. Bauzer nije komentarisala te tvrdnje, ali je istakla da su pretnje autonomiji grada dolazile od pojedinaca u Kongresu. Njihovi sukobi su dodatno osnažili tenzije, a situacija je postala još komplikovanija kada je administracija započela proces otpuštanja federalnih radnika kako bi ostvarila budžetske uštede.
Prema nedavnom izveštaju gradskih čelnika, očekuje se manjak u budžetu od milijardu dolara u naredne tri godine, što je rezultat otpuštanja hiljada radnika iz federalnih institucija. Ove mere su dovele do kritike, kako od strane aktivista tako i od strane političkih protivnika Bauzerove, koji smatraju da njeni potezi ne doprinose poboljšanju života crnaca u gradu.
Aktivisti pokreta „Životi crnaca su važni“ su izrazili prezir prema odluci o uklanjanju murala, smatrajući da se gradonačelnica nikada nije zaista brinula za njihove živote. Njihova kritika ukazuje na to da su mnogi smatrali njenu podršku pokretu 2020. godine samo kao predstavu, koja nije donela stvarne promene ili poboljšanja u životima crnaca u Vašingtonu.
Ovo uklanjanje natpisa takođe može da se posmatra kao deo šireg trenda u američkoj politici, gde se javni simboli pokreta za ljudska prava često preispituju ili uklanjaju u kontekstu političkih pritisaka. U ovom slučaju, odluka gradonačelnice Bauzer može biti viđena kao pokušaj da se izbegnu sukobi sa federalnom vlašću i da se održava određeni stepen političke stabilnosti u Vašingtonu.
S obzirom na sve te okolnosti, uklanjanje murala „Životi crnaca su važni“ može da izazove dodatne tenzije između aktivista i lokalnih vlasti, kao i da utiče na percepciju javnosti o posvećenosti političkih lidera borbi za pravdu i jednakost. U svetlu trenutnih političkih i društvenih prilika, ovaj događaj može da posluži kao podsećanje na kompleksnost i izazove s kojima se suočavaju pokreti za ljudska prava u Sjedinjenim Američkim Državama.
