Konstitutivna sednica Skupštine Grada Beograda najavljena je za 19. februar, a i dalje nije poznato kako će izgledati vlast u glavnom gradu i da li će uopšte da bude formirana u zakonskom roku. Da bi „ključ“ Beograda ostao u rukama Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije, potrebna su im još dva glasa za formiranje većine ili će se ići na nove izbore. Gradska izborna komisija, podsetimo, dodelila je odborničke mandate 22. januara.
Prema konačnim rezultatima lokalnih izbora u prestonici najviše mandata osvojila je SNS (49), sledi lista „Srbija protiv nasilja“ sa 43, koalicija NADA ima 7, „Mi-glas iz naroda“ doktora Branimira Nestorovića 6, a socijalisti ovog puta imaju pet mandata. Nestorovićeva lista upravo se pojavila kao „tas“ koji će prebaciti vagu na jednu od dve strane. Oni, međutim, kažu da neće podržati nikoga, te da žele nove izbore. Novo glasanje, međutim, za analitičare bi bilo veliko iznenađenje, a nesuglasice unutar liste „Mi-glas iz naroda“ pojačale su sumnje da većina možda već postoji.
Zbog komplikovane situacije u glavnom gradu, te činjenice da nikome ne odgovaraju novi izbori, osim eventualno Nestorovićevoj listi, politikolog Dejan Bursać za Euronews Srbija kaže da će se strateški koristiti rokovi koji postoje. „Naše zakonodavstvo dozvoljava prilično dugačke rokove. SNS je uvek maksimalno koristila te rokove i posebno u ovoj situaciji mislim da će ih strateški koristiti. Šta kaže Nestorović? Kandidat za gradonačelnika Srpske napredne stranke Aleksandar Šapić pozvao je krajem januara sve nosioce mandata u Skupštini grada, a pre svega one na listi „Mi – Glas iz naroda“, na razgovor o potencijalnoj saradnji. „Nećemo ni sa vladajućom strankom“, rekao je tada Branimir Nestorović. Nestorović je i u nedelju za TV Prva rekao da smatra da treba ponoviti beogradske izbore i ocenio da bi na tim izborima predstavnici dela opozicije „prošli katastrofalno“.
Da li će tako nekoliko ljudi sa Nestorovićeve liste ipak odigrati ključnu ulogu u planovima naprednjaka i socijalista da dobiju većinu i dalje nije poznato. U vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci poručuju da će se ići na nove izbore ako nema većine. To za Radio Slobodna Evropa navodi i član predsedništva SNS-a Vladimir Đukanović. Kome novi izbori odgovaraju, a kome ne? Predstavnici liste „Srbija protiv nasilja“ 18. januara su Ustavnom sudu predali zahtev za poništavanje beogradskih izbora. Oni su optužili vlast da je uticala na izborne rezultate i kroz „dovođenja glasača u Beograd sa strane“. U Rezoluciji usvojenoj 8. februara, Evropski parlament je pozvao na nezavisnu istragu sa posebnim osvrtom na izbore za Skupštinu grada Beograda.
To, međutim, ne odlaže rokove. Lider SPS Ivica Dačić rekao je da formiranje vlasti u Beogradu, na osnovu rezultata decembarskih izbora, zavisi od toga da li „ima ili nema većine“ odbornika u skupštini glavnog grada, a ne od rezolucije EP o izborima. Predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić izjavio je da su posle stava Evropskog parlamenta o izborima u Srbiji novi izbori u Beogradu bliže nego ikada. Aleksić je na sednici opštinskog odbora Narodnog pokreta Srbije pozvao stranku i koaliciju da se spremaju za lokalne izbore i da se bore za valjane izborne uslove.
„Od kada je reč o tome kome bi odgovarali novi izbori, Bursać kaže da tu jedini rast može da ima Nestorovićeva lista, eventualno i Nova Demokratska stranka Srbije. „Nestorović je dokazao da može preko cenzusa i stekao popularnost u ovom nekom periodu, Novi DSS možda pokupi neke glasove desnice koje su pale ispod cenzusa jer se DSS jedini pokazao kao etablirana stranka desnice koja može preko. Što se ostalih tiče zaista nisam siguran kako će glasači percipirati to moguće ponavljanje izbora u vezi sa SNS, niti kako će glasači opozicije percipirati ovo sve što se događalo nakon prošlih izbora, a što je pokazalo jedno veliko odsustvo organizacije i plana kod ove liste Srbija protiv nasilja, tako da nisam siguran kome bi zaista odgovaralo osim eventualno Nestorovićeve liste i DSS“, zaključio je Bursać.
