SAD su 2024. godinu završile sa trgovinskim deficitom od 917 milijardi dolara, pri čemu su Кina, Meksiko i Evropska unija najznačajniji partneri u ovom deficitu. Кina doprinosi sa 263 milijarde dolara, Meksiko sa 179 milijardi, dok Evropska unija ima udeo od 161 milijarde dolara. Privatna potrošnja u SAD-u dostigla je 19,8 biliona dolara, dok je vrednost uvezene robe porasla na 3,3 biliona dolara. Uvoz uključuje i proizvode američkih kompanija, kao što su ajfoni, koji se većinom sklapaju u Kini.
Prema rečima Aleksandra Đurđeva, predsednika Srpske lige, nove carine će dodatno opteretiti uvoznike sa još 714 milijardi dolara, a taj trošak će se neminovno preneti na potrošače. Za prosečnog Amerikanca to znači da će doći do porasta cena, što će dodatno podstaći inflaciju. Iako će ukupni efekat ovih mera verovatno biti manji od 4% ukupne privatne potrošnje, očekuje se da će proizvodi poput ajfona, za koje ne postoji realna alternativa, značajno poskupeti. U sektorima gde postoji domaća konkurencija, kao što je automobilska industrija, moglo bi doći do smanjenja uvoza i povećanja domaće proizvodnje.
Jedan od glavnih ciljeva Donalda Trampa je postizanje brzih rezultata do izbora 2026. godine. Iako je vraćanje fabrika u SAD dugotrajan proces, Tramp se nada da će smanjenje trgovinskog deficita i pritisak na strane partnere da kupuju više američke robe doneti brze političke poene. Takođe, carinske dažbine bi mogle doprineti punjenju državne kase.
Na globalnom nivou, zemlje koje zavise od američkog tržišta, poput Evrope, Meksika, Кine i Japana, suočiće se sa ozbiljnim ekonomskim pritiscima. Njihov izvoz mogao bi stagnirati ili opasti, što bi moglo dovesti do recesije. Кina i Meksiko neće lako moći preusmeriti svoju robu na druga tržišta, s obzirom na to da evropska tržišta nisu dovoljno otvorena, dok su domaća tržišta premala.
Uprkos tome, ova situacija bi mogla dodatno motivisati svetski kapital da se usmeri ka SAD-u, koji se i dalje percipira kao sigurna luka. Кina će, prema Đurđevu, biti ekonomski oslabljena, a tržišta jugoistočne Azije, koja su se oslanjala na američko tržište, takođe će osetiti posledice američke tarifne politike. Cilj Vašingtona je jasan: oslabiti konkurenciju, pre svega Кinu, i ponovo uspostaviti američku dominaciju u globalnoj ekonomiji.
Unutar Evropske unije može doći do fragmentacije, s obzirom na to da će neke članice pokušati da samostalno pregovaraju sa SAD-om, što bi dodatno oslabilo zajednički front Evrope. Iako će Evropa ekonomijski klonuti, verovatno neće odustati od militarizacije. SAD, kao neto izvoznik energenata, videće priliku da održi ili poveća cenu nafte, što bi mogao biti i cilj Rusije.
Кina neće lako odustati od američkog tržišta, ali ni potpuno okrenuti leđa Rusiji, čije tržište je premalo za njih. Umesto toga, Кina će nastaviti da se takmiči sa Evropom za tržište, ali bez mogućnosti za pravi savez. Trampovo korišćenje carina ne odnosi se samo na ekonomiju, već i na spoljnopolitički instrument koji ima za cilj ostvarenje unutrašnjih političkih ciljeva.
Sve ove promene u trgovinskoj politici SAD-a imaju dalekosežne posledice koje se osećaju ne samo unutar američke ekonomije, već i širom sveta. Ove mere mogu dovesti do preuređenja globalnih ekonomskih odnosa i promeniti dinamiku tržišta. U svetlu ovih događaja, praćenje kretanja i prilagođavanje strategija postaje ključno za sve zemlje koje su uključene u globalnu trgovinu.
