Vlada Crne Gore se našla na meti kritika nakon što je potpisala međudržavni sporazum sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) bez prethodnog konsultovanja Agencije za zaštitu konkurencije (AZK). Prema rečima Dragana Damjanovića, predsednika Saveta AZK, ovaj korak je neophodan kako bi se izbegle potencijalne pravne komplikacije i osigurala usklađenost sa evropskim standardima.
Sporazum su potpisali crnogorski premijer Milojko Spajić i šeik Abdulah Bin Zajed Al Nahjan, vicepremijer UAE, u Dubaiju krajem marta. Iako je sporazum mogao da donese značajne investicije i razvoj za Crnu Goru, njegovo potpisivanje bez saglasnosti AZK može da izazove ozbiljne posledice. AZK je naglasila da im do sada nije traženo mišljenje o ovom sporazumu, što može dovesti do problema u budućnosti.
Damjanović je istakao da Agencija ima obavezu da proceni efekte sporazuma, posebno u vezi sa subvencijama i olakšicama koje Crna Gora planira da ponudi investitoru. U skladu sa pravilima Evropske unije, dodela državne pomoći i subvencija mora biti transparentna i usklađena sa strogim pravilima EU. U suprotnom, moglo bi doći do kolizije normi unutar crnogorskog zakonodavstva, što bi značajno usporilo put Crne Gore ka članstvu u EU.
Opština Ulcinj se takođe oglasila povodom potpisivanja sporazuma, ističući da je cela procedura bila veoma brza i da su građani i lokalna vlast imali minimalne mogućnosti da reaguju. Predsednik Opštine Ulcinj, Genci Nimanbegu, uputio je zvanično pismo predsednici Evropske komisije, Ursuli fon der Lajen, upozoravajući na nepoštovanje ustavnih i zakonskih prava građana. U pismu se navodi da je hitna procedura potpisivanja sporazuma sprečila opštinu da preduzme potrebne korake u zaštiti interesa svojih građana.
U svetlu ovih događaja, postoji zabrinutost da bi eventualno pokretanje postupka naknadne kontrole od strane AZK moglo da dovede do zastoja u realizaciji sporazuma sa UAE. Takođe, postoji mogućnost da bi ovakva situacija mogla izazvati dodatne komplikacije u budućim pregovorima i sporazumima koje Crna Gora planira da sklopi sa stranim investitorima.
Jedna od ključnih tačaka o kojoj se raspravlja je i kako će ovaj sporazum uticati na konkurenciju unutar Crne Gore. U slučaju da se dodeljuju subvencije ili druge olakšice, važno je da se to radi na način koji ne šteti domaćim preduzećima i ne narušava tržišne uslove. U suprotnom, moglo bi doći do stvaranja monopolskih uslova ili nepoštene konkurencije, što bi dodatno otežalo poslovanje lokalnih firmi.
Kao odgovor na sve ove kritike, Vlada Crne Gore treba da razmotri mogućnost revizije postupaka koji su doveli do potpisivanja ovog sporazuma. Transparentnost i komunikacija sa svim relevantnim institucijama, uključujući AZK i lokalne vlasti, biće ključni za očuvanje poverenja građana i za osiguranje da se svi sporazumi i investicije sprovode u skladu sa zakonom i evropskim standardima.
U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje kako će se Crna Gora dalje kretati u procesu pridruživanja EU i kako će se nositi sa izazovima koji proizlaze iz ovakvih sporazuma. Odgovori na ova pitanja mogu imati dalekosežne posledice po ekonomski razvoj zemlje, kao i po njen međunarodni ugled. Da bi se izbegli potencijalni problemi u budućnosti, važna je proaktivna i transparentna politika, koja će uključivati sve relevantne aktere u procesu donošenja odluka.
