Ovaj slučaj se dogodio 27. maja 2024. godine, kada je policajac Vladimir Tasić bio angažovan na poslove saobraćaja u Bulevaru patrijarha Pavla u Topčideru. Na suđenju okrivljenom Filipu Veizoviću, Tasić je svedočio o incidentu u kojem je teško povređen. Prema njegovim rečima, pokušao je da zaustavi automobil koji je vozio Veizović, ali je vozač pobegao i udario ga.
Tasić je ispričao da je primetio vozilo koje se kreće nepropisno, izlazeći iz krivine i pretičući drugo vozilo na punoj liniji. Policajac je rekao da je na udaljenosti od 50 metara podigao ruku i signalizovao vozaču da stane. Kako vozač nije reagovao, ponovio je signalizaciju, ali je tada odlučio da se povuče i beži u stranu. Nažalost, vozač je udario Tasića, koji je zbog udarca završio na haubi automobila, a zatim pao na asfalt.
Tasić je tokom suđenja izjavio da nije video vozača u trenutku udara, jer je zatvorio oči da bi zaštitio lice. Njegove povrede su bile ozbiljne, a skoro godinu dana nakon incidenta, on se još uvek nije oporavio dovoljno da hoda bez pomoći štaka. Očekuje ga još jedna operacija, a do potpunog oporavka će mu biti potrebno nekoliko meseci.
U sudnici je takođe naglasio da nije imao drugog izbora osim da uđe u kolovoznu traku kako bi pokušao da zaustavi vozilo. Tasić je objasnio da nije mogao da zaustavi automobil s proširenja, već je morao da se postavi u pravcu kretanja vozila. Ovaj incident ukazuje na ozbiljnost situacije u kojoj se policajci nalaze prilikom obavljanja svojih dužnosti, posebno u saobraćaju.
Filip Veizović, okrivljeni, se na prethodnom pretresu branio ćutanjem. Njegov advokat je izneo tezu da on u tom trenutku nije bio vozač, već da se nalazio u vozilu, što će biti predmet daljih rasprava na sudu. Ovakva odbrana može otežati slučaj tužilaštvu, ali s obzirom na ozbiljnost povreda koje je policajac pretrpeo, očekuje se da će sud doneti pravednu odluku.
Ovaj slučaj oslikava i širi problem u društvu, gde se često ne poštuju saobraćajni propisi, a policajci se suočavaju sa velikim rizicima tokom obavljanja svojih dužnosti. U Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama, vozači često ne reaguju na signalizaciju policije, što dovodi do ozbiljnih nesreća i povreda. Policajci, kao službena lica, imaju zadatak da obezbede sigurnost na putevima, ali često se suočavaju sa pretnjama i nasiljem.
Statistika pokazuje da je broj napada na policajce u porastu, a ovo je jedan od mnogih slučajeva koji ukazuju na potrebu za dodatnom zaštitom i podrškom za pripadnike policijskih snaga. Pored pravnih sankcija, važno je i edukovati vozače o značaju poštovanja saobraćajnih propisa i saradnje sa policijom.
U zaključku, slučaj policajca Tasića i Filipa Veizovića predstavlja alarmantan podsetnik na opasnosti koje se javljaju u saobraćaju, kao i na obavezu društva da se poboljša sigurnost policajaca koji svakodnevno rizikuju svoje živote za zaštitu drugih. Očekuje se da će suđenje doneti pravdu i možda poslužiti kao upozorenje budućim vozačima o ozbiljnosti situacije i posledicama njihovog ponašanja na putu.
