Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je ranije 2018. godine da ima nepobitne informacije o tome kako Zapad podstiče proteste u zemlji. Ovu tvrdnju podržao je i ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko, nakon sastanka sa Vučićem. On je izjavio da Vučić ima nepobitne dokaze da huškanje i podrška protestima dolaze sa Zapada. Bocan-Harčenko je istakao da se protesti u Srbiji organizuju po principima i tehnologijama “majdanske revolucije“ i da Zapad namerava da dovede opozicione snage na vlast u zemlji. Međutim, naglasio je da “nikakvi ciljevi ili majdanske šeme“ neće proći.
Ruski ambasador je ocenio da su sva nezadovoljstva i pokušaji da se uzdrma Vučićeva vlast pre svega vezani za njegov čvrst stav o nepoštovanju antiruskih sankcija. Istakao je da je na sastanku sa Vučićem govorio i o bilateralnoj saradnji Rusije i Srbije, te da razgovor o perspektivi razvoja odnosa između zemalja pokazuje da srpski lider gleda u budućnost, čak i u ovakvoj situaciji. Vučić je nakon sastanka izjavio da su razmenili mišljenja o bilateralnim odnosima, situaciji u regionu i aktuelnim geopolitičkim dešavanjima te da je preneo ambasadoru želju da srpski narod dočeka nastupajuće praznike i Novu godinu u miru i blagostanju.
Ova izjava dolazi nakon što je portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova, Marija Zaharova, ocenila da “kolektivni Zapad“ pomoću “tehnika majdana“ pokušava da destabilizuje situaciju u Srbiji. Srbija je tradicionalno bila bliska Rusiji, ali je i članica NATO-a i ima čvrste veze sa zemljama članicama EU. Ovo je dovelo do kompleksnih odnosa u Srbiji kada su u pitanju pitanja vezana za spoljnu politiku.
Vučićeva vlada je suočena sa protestima opozicije u Beogradu, koji su organizovani kao odgovor na sve češće optužbe za korupciju i kršenje ljudskih prava. Protesti su počeli kao mirni, ali su se ubrzo pretvorili u nasilne sukobe između policije i demonstranata. Opozicija optužuje vladu za zloupotrebu moći i ograničavanje slobode medija.
Srbija je trenutno suočena sa nekoliko izazova, uključujući i pitanje Kosova, ali i političke pritiske sa strane. Ova situacija je izazvala zabrinutost u međunarodnoj zajednici zbog potencijalne destabilizacije regiona. Predstojeći izbori u Srbiji biće prilika za smirivanje političkih tenzija, ali i za jasno izražavanje volje građana. U međuvremenu, svi akteri trebaju voditi računa o stabilnosti, miru i demokratskim principima u zemlji.
U zaključku, situacija u Srbiji zahteva odgovoran i smiren pristup svih strana. Vlada treba da bude otvorena za konstruktivan dijalog sa opozicijom, a opozicija treba da koristi legalne i mirne metode borbe za svoje političke ciljeve. Međunarodna zajednica treba da podrži stabilnost i prosperitet Srbije, ali istovremeno da poštuje suverenitet i demokratske procese u zemlji. Srbija je zemlja sa bogatom istorijom i kulturom, te zaslužuje da njeni građani žive u miru, slobodi i blagostanju.
