Doskorašnji direktor Bezbednosno-informativne agencije (BIA) i osnivač Pokreta socijalista, Aleksandar Vulin, izjavio je danas povodom godišnjice jednostranog proglašenja nezavisnosti tzv. Kosova da samo stvaranje srpskog sveta i vođenje samostalne i hrabre srpske politike može zaustaviti širenje „velike Albanije“. Vulin je istakao da su Šiptari na Kosovu i Metohiji proglasili nezavisnost 2008. godine po svojoj želji i volji NATO-a, a za uzvrat je Srbija dobila pljačkašku privatizaciju i proglašenje nezavisnosti tzv. Kosova. On je ocenio da NATO, koji je stvorio „veliku Albaniju“, neće zaustaviti njen dalji rast, a ni Evropska unija koja učestvuje u proterivanju Srba sa Kosova i Metohije.

Vulin je istakao da samo stvaranje srpskog sveta i vođenje hrabre politike može zaustaviti širenje „velike Albanije“. On je uveren da ono što su sile Zapada dozvolile Šiptarima na Kosovu i Metohiji, neće moći da zabrane Srbima u Republici Srpskoj. Vulin je poručio da je proces ujedinjenja Srba počeo i da se više ne može zaustaviti.

Srbija je od početka proglašenja nezavisnosti tzv. Kosova smatrala da je to kršenje međunarodnog prava i integriteta države. Srbija ima podršku Rusije i Kine, koje su se izjasnile protiv nezavisnosti tzv. Kosova. Međutim, većina zapadnih zemalja, uključujući Sjedinjene Američke Države, Veliku Britaniju, Francusku, Nemačku i brojne druge zemlje, priznale su nezavisnost tzv. Kosova.

Srbija je nastavila da sprovodi politiku osujećivanja priznavanja tzv. Kosova, te da se zalaže za mirno rešenje kroz dijalog, ali ne odustaje od svojih teritorijalnih zahteva. Kako se situacija na Balkanu i Kavkazu promenila, tako se promenila i pozicija nekih zemalja prema nezavisnosti tzv. Kosova.

Osnovni komitent nezavisnosti je NATO, koji je jednostrano intervenisao na Jugoslaviji tokom 1999. godine radi rešavanja problema na Kosovu i Metohiji. Međutim, Srbija nije pristala na nezavisnost Kosova, već ga i dalje smatra svojom teritorijom, iako je trenutno pod civilnom upravom Ujedinjenih nacija i vojnom zaštitom NATO-a.

Sam proces formiranja tzv. Kosova, kako ga tumači Srbija, jeste kršenje međunarodnog prava i suvereniteta države. U znak protesta protiv proglašenja nezavisnosti, Srbija je prekinula sve diplomatske odnose s državama koje su priznale tzv. Kosovo. Takođe je podnela dve rezolucije Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, kako bi se faktička nezavisnost tzv. Kosova proglasila nevažećom. Srbija je takođe odbacila sve pokušaje da se tzv. Kosovo integriše u međunarodne organizacije, kao što su Ujedinjene nacije, Unesko, Interpol i druge organizacije, koje su zahtevale punopravno članstvo tzv. Kosova.

Srbija je takođe pokrenula spor protiv tzv. Kosova sudu UN-a u Hagu, kako bi se ispitala legalnost jednostrane deklaracije nezavisnosti. Osim toga, Srbija je takođe usvojila Ustavna amandmani koji zabranjuju promenu teritorijalnog integriteta zemlje bez saglasnosti svih njenih građana, uključujući i građane Kosova i Metohije.

Srbija i dalje svoju politiku prema tzv. Kosovu bazira na činjenicama, ističući da je to srpska teritorija i da je nezavisnost protivzakonita. Stoga Srbija insistira na političkom rešavanju pitanja Kosova i Metohije i nastavlja da se zalaže za dijalog s Prištinom, kako bi se postiglo održivo i trajno rešenje koje bi zadovoljilo interese i želje svih građana, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost.