Poslodavci u Srbiji su u martu 2023. godine, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), tražili ukupno 17.472 radnika. Ove brojke pokazuju da su potrebe za radnom snagom u zemlji i dalje prisutne, a među najtraženijim zanimanjima posebno se ističu programeri. Naime, za ovu profesiju je oglašeno 1.517 slobodnih radnih mesta, što ukazuje na kontinuirani rast digitalizacije i potrebe za informatičkim stručnjacima.
Nakon programera, slede zanimanja poput čistača prostorija, za koje je oglašeno 827 slobodnih radnih mesta, magacionera sa 630, radnika na utovaru ili istovaru sa 517 i šivača sa 488 slobodnih pozicija. Ova zanimanja ukazuju na potrebu za radnicima u različitim sektorima, od usluga do proizvodnje.
U vrhu traženih zanimanja su se našli i građevinski radnici, posebno oni za niskogradnju, kao i tesari i zidari. Ovaj trend može se povezati sa povećanim investicijama u infrastrukturu i građevinske projekte širom Srbije. Pored građevinaca, značajna potražnja postoji i za vozačima kamiona, za koje je oglašeno 181 radno mesto, kao i vozačima autobusa sa 161 slobodnim mestom. Ove profesije su ključne za transport i logistiku, što je od suštinskog značaja za ekonomiju zemlje.
Kada se posmatra zdravstveni sektor, najtraženije pozicije su bile medicinske sestre, za koje je bilo 61 ponuda za posao, zatim lekari sa 29 i fizioterapeuti sa 16 ponuda. Ova potražnja za zdravstvenim radnicima može se objasniti kontinuiranim potrebama za zdravstvenim uslugama, koje su se dodatno povećale tokom pandemije.
Što se tiče inženjera, najtraženiji su bili građevinski inženjeri, sa 118 slobodnih radnih mesta, dok su mašinski inženjeri imali 39 ponuđenih pozicija. Ova zanimanja su ključna za razvoj industrije i inovacija u Srbiji, a njihov značaj raste u svetlu modernizacije i tehnološkog napretka.
Međutim, nije svaka profesija imala jednake šanse na tržištu rada. U martu su najmanje traženi bili stručnjaci za bezbednost i zdravlje na radu, nastavnici likovne kulture, tužilački pomoćnici i internisti, za koje je oglašeno samo po dva radna mesta. Ovi podaci ukazuju na specifične potrebe tržišta koje se ne poklapaju sa svim oblastima obrazovanja i stručnosti.
Od ukupno oglašenih 17.472 radna mesta, većina, tačnije 12.234, bila su ponuđena na određeno vreme. Ovo može ukazivati na trend privremenog zapošljavanja koji je sve prisutniji u savremenim poslovnim praksama, gde poslodavci često preferiraju fleksibilne ugovore.
Sa evidencije nezaposlenih, na kojoj je u martu bilo 358.987 ljudi, posao je dobilo 11.348. Ovi podaci ukazuju na blagu poboljšanje situacije na tržištu rada, ali i dalje ostaje veliki broj ljudi koji traže zaposlenje. Važno je napomenuti da su mere koje preduzima Nacionalna služba za zapošljavanje od suštinskog značaja za smanjenje nezaposlenosti i poboljšanje uslova rada u zemlji.
U analizi ovih podataka, može se primetiti kako se tržište rada u Srbiji prilagođava potrebama modernog društva. Potražnja za stručnjacima u oblasti tehnologije i zdravstva, zajedno sa kontinuiranim potrebama u građevinarstvu i transportu, ukazuje na evoluciju radne snage. Ova dinamika će verovatno nastaviti da se menja, a sa njom i prilike za zapošljavanje, što zahteva od radnika da se konstantno usavršavaju i prilagođavaju novim zahtevima tržišta.
U svetlu ovih informacija, jasno je da je tržište rada u Srbiji kompleksno i da zahteva pažnju i strategije kako bi se obezbedila stabilnost i rast, ne samo za poslodavce, već i za radnike koji traže svoje mesto u ovom dinamičnom okruženju.
