U Crnoj Gori, interes za gradnju malih solarnih elektrana na zemlji je ogroman. Do sada je samo jedna solarna elektrana puštena u rad, ali još skoro stotinu investitora čeka dozvolu za gradnju. Međutim, postoji problem jer neće biti dovoljno mesta na distributivnoj mreži za sve te elektrane. Iz CEDIS-a navode da je postojeća distributivna mreža izgrađena da obezbedi napajanje krajnjih korisnika, a ne u delu novih izvora energije i novih proizvođača, i da je interesovanje nesrazmerno veliko.

Kako bi se svi ti investitori priključili na distributivnu mrežu, prvo će morati da ulože i do 15 miliona eura u novu infrastrukturu. Trenutno stanje ostavlja veoma malo prostora za nove projekte, a jedino slobodno mesto na mreži za priključenje novih elektrana nalazi se u delu Bokokotorskog zaliva, oko Budve, Bara i na Žabljaku.

Interesovanje za solarnu energiju u Crnoj Gori nije iznenađujuće, s obzirom na to da je zemlja poznata po svojoj bogatoj prirodnoj lepoti i sunčanom vremenu. Solarni paneli mogu biti odličan način da se iskoristi taj potencijal i doprinese smanjenju emisije štetnih gasova u atmosferu. Međutim, sa povećanim brojem investitora koji žele da grade solarne elektrane, postavlja se pitanje održivosti i kapaciteta distributivne mreže da podrži sve te nove projekte.

U Crnoj Gori već postoji jedna solarna elektrana, ali je očigledno da će biti potrebno mnogo više napora i infrastrukturnih ulaganja da bi se omogućila gradnja i puštanje u rad svih tih novih planiranih elektrana. Osim toga, postavlja se pitanje kako će se održati balans između potrebe za novim izvorima energije i zaštitom prirodnih resursa.

Takođe, zbog nedostatka prostora na distributivnoj mreži, investitori će morati pažljivo da planiraju lokacije svojih solarnih elektrana kako bi bili sigurni da će imati dovoljno mesta za priključenje. Ovo može dovesti do povećane konkurencije za određene lokacije i potencijalnih problema u vezi sa vlasništvom zemljišta i dozvolama za gradnju.

Jedan od najvećih izazova biće kako uskladiti zahteve investitora za gradnju solarnih elektrana sa očuvanjem prirodne sredine i biodiverziteta. Crna Gora je poznata po svojoj netaknutoj prirodi i divljim životinjama, te je važno da se vodi računa o očuvanju tih prirodnih resursa prilikom izgradnje novih solarnih elektrana.

Uzimajući u obzir sve ove faktore, jasno je da će Crna Gora morati da pažljivo planira i balansira svoju strategiju za razvoj solarnih elektrana. Sa tako velikim interesovanjem investitora za ovu vrstu obnovljive energije, potrebno je pronaći najbolji način da se podrže ovi projekti, istovremeno vodeći računa o održivosti i zaštiti prirodne sredine.

Ukupno gledano, razvoj solarnih elektrana u Crnoj Gori je obećavajući, ali zahteva pažljivo planiranje i koordinaciju kako bi se osiguralo da ovi projekti doprinesu smanjenju emisije gasova i zaštiti prirodnih resursa. S obzirom na bogate prirodne resurse i potencijal za solarnu energiju, Crna Gora ima priliku da postane lider u oblasti obnovljivih izvora energije, ali će biti potrebno puno truda i investicija da se ostvari taj cilj.