Željka Cvijanović, srpski član i predsedavajuća Predsedništva Bosne i Hercegovine, održala je sastanak sa Kajom Kalas, visokom predstavnicom Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, u Istočnom Sarajevu. Tokom sastanka, Cvijanović je naglasila da neizabrani stranac ne može donositi zakone umesto domaćih institucija, što je pitanje koje se često postavlja u kontekstu bonskih ovlašćenja, koja su, prema njenim rečima, dovela Bosnu i Hercegovinu od „pogrešne do pogrešne stanice“.
Cvijanović je izjavila da samo domaće institucije, u skladu sa demokratskim principima, treba da donose odluke i obavljaju svoj posao. Ona je koristila poslovicu koja kaže da „kada sednete u pogrešan voz, sve su stanice pogrešne“ kako bi ilustrovala svoju poentu o negativnom uticaju bonskih ovlašćenja na Bosnu i Hercegovinu.
Takođe je zahvalila Kalas na njenoj posvećenosti evropskom putu Bosne i Hercegovine, ali je istakla da postoje značajni problemi na tom putu. Cvijanović veruje da će, uz razumno ponašanje i EU i domaćih vlasti, biti moguće prevazići te probleme.
Prema njenim rečima, jedan od glavnih problema u pravosudnom sistemu Bosne i Hercegovine nastao je zbog promena koje je izvršio Kristijan Šmit, koji je izmenio Krivični zakon BiH. „Onda nas ubeđuju da smo mi doneli taj zakon i da treba da ga poštujemo. Nije tačno, on ga je doneo“, rekla je Cvijanović, naglašavajući da su odluke koje donose stranci često suprotne interesima domaćih građana.
Cvijanović je izrazila spremnost da razgovara sa Kalas o pitanjima od zajedničkog interesa, ali je napomenula da ne postoji obaveza niti potreba da se pravda. Istakla je da njena pozicija kao izabrane predstavnice građana mora biti poštovana, jer je dobila njihovo poverenje na demokratskim izborima.
U vezi sa spoljnopolitičkim aktivnostima, Cvijanović je izjavila da spoljna politika BiH, iako je to formalno u nadležnosti Predsedništva, praktično ne postoji. Ona je kritikovala trenutnog ministra spoljnih poslova, Elmedina Konakovića, govoreći da ne predstavlja legitiman glas za spoljnu politiku BiH i da je njegovo vođenje dovelo do haosa.
BiH se, prema njenim rečima, nalazi u stanju predkolapsa, a trenutna situacija je rezultat zloupotrebe resursa države za promociju pojedinačnih interesa, što je dovelo do potpunog razdora unutar diplomatsko-konzularne mreže.
Cvijanović je takođe komentarisala izjave premijera Hrvatske, Andreja Plenkovića, koji je rekao da je BiH u suštini kolonija. Ona je podržala njegov stav, naglašavajući da je Bosna i Hercegovina došla u situaciju gde su njene institucije pod kontrolom neizabranih stranaca koji donose zakone koji direktno utiču na život građana.
Ona je ukazala na to da su neki od tih zakona, kao što su izmena Krivičnog zakona i produženje mandata Centralnoj izbornoj komisiji, doneti s ciljem da se oslabi jedna politička stranka i omogući dolazak druge na vlast.
Na kraju, Cvijanović je ukazala na to da su njeni kolege iz Predsedništva, Željko Komšić i Denis Bećirović, nastavili sa separatističkim aktivnostima, što dodatno otežava situaciju u zemlji. Ova situacija, prema njenim rečima, pokazuje sve slabosti Bosne i Hercegovine i neophodnost za hitnim reformama i vraćanjem institucija u ruke domaćih predstavnika.
U svetlu svih ovih izazova, Cvijanović veruje da je potrebno raditi na jačanju domaćih institucija kako bi se osigurao napredak na putu ka Evropskoj uniji i izgradnji stabilnog i funkcionalnog društva.
