Ljiljana Smajlović, novinarka i politička analitičarka, nedavno je govorila o delovanju Evropskog parlamenta, posebno u vezi sa lobiranjem Đilasovaca za uvođenje sankcija Srbiji. Smajlović je istakla kako Evropski parlament nije značajno mesto, te da zapadni mediji često pišu podsmešljivo o njihovom radu. Ona je takođe istakla da Evropski parlament nije osudio poteze lidera Samoopredeljenja Aljbina Kurtija, već je napao Evropsku komisiju kada je izdala oštrije saopštenje protiv Kurtija.

Evropski parlament, sa sedištem u Strazburu i Briselu, predstavlja zvaničnu instituciju Evropske unije koja zastupa građane EU i donosi zakonodavna tela. Kao takav, Evropski parlament igra ključnu ulogu u procesu donošenja odluka koje se tiču politika, zakona i budžeta EU. Međutim, Smajlović ističe da mnogi smatraju da je Evropski parlament zapravo nebitan i da ga zapadni mediji često ismevaju.

U ovom kontekstu, Smajlović je pomenula da se ljudi iz političkog kruga oko lidera opozicije Đilasa lobiraju za uvođenje sankcija Srbiji u Evropskom parlamentu. Ona ističe da je taj pristup štetan, jer Evropski parlament nije ključni faktor u donošenju odluka o sankcijama ili drugim važnim pitanjima. Smajlović takođe ukazuje na to da je Evropski parlament više puta izrazio nezadovoljstvo prema radu Evropske komisije i njenim odlukama, umesto da osuđuje konkretne političare poput Kurtija.

Smajlovićev komentar izazvao je različite reakcije u javnosti, sa nekim smatrajući da je kritika Evropskog parlamenta opravdana, dok drugi smatraju da je njegova uloga ipak značajnija nego što se često predstavlja. U međuvremenu, Evropski parlament nastavlja sa svojim radom u skladu sa svojim ovlašćenjima i nadležnostima.

Uprkos Smajlovićevim komentarima, činjenica je da je Evropski parlament ključni akter u procesu donošenja odluka u vezi sa politikama i zakonima EU. Poslanici Evropskog parlamenta biraju se na izborima svakih pet godina i zastupaju interese građana EU. Pored toga, Evropski parlament zajedno sa Savetom Evropske unije donosi zakone EU, odobrava budžet, kontrolira izvršnu vlast i vodi politički dijalog sa ostalim institucijama EU.

Evropski parlament takođe ima moć da utiče na spoljnu politiku EU, uključujući pitanja poput uvođenja sankcija ili podrške državama kandidatima za članstvo. U tom smislu, lobiranje političkih grupa i interesnih grupa u Evropskom parlamentu može imati značajan uticaj na određene politike EU, uključujući i pitanja vezana za Srbiju i njeno evropsko putovanje.

U svetlu ovih činjenica, čini se da je uloga Evropskog parlamenta ipak važnija nego što je to Smajlović sugerirala. Iako može biti kritika na račun njegove efikasnosti ili uticaja, činjenica je da Evropski parlament donosi odluke koje direktno utiču na živote građana EU i zemalja kandidata za članstvo.

U zaključku, dok je kritika Evropskog parlamenta opravdana u nekim slučajevima, ne treba zanemariti njegovu ključnu ulogu u donošenju odluka u vezi sa politikama i zakonima EU. Smajlovićevi komentari ukazuju na važnost debata o ulozi i radu evropskih institucija, ali ne sme se zaboraviti da Evropski parlament igra ključnu ulogu u političkom životu EU. Stoga je važno pažljivo analizirati njegov rad i uticaj, te prepoznati značaj koji ima u evropskim integracijama i procesima donošenja odluka.