Naučnici su nedavno napravili revolucionarnu mapu mozga miša, koja prikazuje kompleksne neuronske veze unutar malog dela mozga. Ova mapa, koja sadrži informacije o 84.000 neurona i njihovim međusobnim vezama, predstavlja najdetaljniji dijagram neuronskih veza ikada stvoren. Tim istraživača, koji je uključivao više od 150 naučnika iz različitih delova sveta, objavio je svoj rad u časopisu „Nature“.
Kako bi stvorili ovu mapu, istraživači su koristili genetički modifikovane miševe čiji neuroni svetle kada su aktivni. U procesu istraživanja, miševima su prikazivani različiti video materijali, uključujući isječke iz „Matriksa“, sportske događaje, animacije i prizore iz prirode, kako bi se stimulisali njihovi mozgovi. Kroz laserski mikroskop, naučnici su pratili aktivnost neurona u vizuelnom korteksu dok su obrađivali prikazane slike.
Nakon prikupljanja podataka, tim je obradio deo moždanog tkiva, delići su isečeni na više od 25.000 slojeva, a zatim su napravljene stotine miliona fotografija visoke rezolucije. Ovi podaci su kasnije spojeni u trodimenzionalni model, čime je dobijena vizualizacija koja podseća na fotografije galaksija. Boje su korišćene za označavanje različitih nervnih mreža, što omogućava istraživačima da lakše razumeju složene obrasce povezivanja.
Forest Kolman, jedan od vodećih istraživača sa Instituta Alen za proučavanje mozga, opisao je ovu mapu kao „zadivljujuću“ i „kompleksnu“, ističući da se u samo jednom malom delu mozga može pronaći stotine miliona veza. Ova istraživanja su ključna za razumevanje kako funkcionišu misli, osećanja i pokreti, kao i kako neuroni komuniciraju jedni s drugima putem sinapsi.
Iako su rezultati ovog istraživanja impresivni, naučnici naglašavaju da postoji još mnogo toga što treba da se sazna o složenim mrežama neurona. Razumevanje ovih mreža moglo bi pomoći u identifikaciji abnormalnosti koje su povezane s poremećajima poput Alchajmerove bolesti, autizma i drugih neuroloških oboljenja.
Značaj ovog istraživanja za medicinu je ogroman. Naučnici veruju da bi mapiranje neuronskih veza moglo otvoriti vrata za nove terapije i metode lečenja bolesti mozga. Sebastijan Sung, neuronaučnik sa Prinstona, izjavio je da će tehnologije razvijene u okviru ovog projekta pomoći u prepoznavanju abnormalnih obrazaca povezivanja koji uzrokuju određene poremećaje.
Sa ovim istraživanjem, naučnici se nadaju da će pomoći u razotkrivanju složenih nervnih mreža koje stoje iza ljudske svesti, ponašanja i opažanja. Ovaj revolucionarni projekat predstavlja značajan korak napred u razumevanju ljudskog mozga i potencijalno će imati dalekosežne posledice na neurološka istraživanja i medicinu.
