Na suđenju četvorici čuvara iz zatvora Padinska Skela, Slađanu Kovačeviću, Dušanu Komazecu, Stefanu Pavloviću, Zoranu Krstiću, kao i doktorki Vesni Sredojević, koji su optuženi za nesavestan rad u vezi sa smrću zatvorenika Stanimira Brajkovića (74), danas je svedočio medicinski tehničar Miroslav Stojanović. Brajković je preminuo 4. februara 2024. godine, nakon što je nekoliko dana bio izložen zlostavljanju od strane trojice zatvorenika sa kojima je delio sobu. Tokom suđenja, otkriveni su detalji koji ukazuju na neadekvatno postupanje zatvorskog osoblja.
Stojanović je rekao da je 25. januara primetio ogrebotinu na Brajkovićevom čelu i blago crvenilo. Prema njegovim rečima, zatvorenik je tvrdio da se povredio dok je uzimao nešto iz kasete. Medicinski tehničar je istakao da takvim sitnim povredama obično ne pridaju značaj i da nije pisao beleške o tome, ne očekujući da će situacija eskalirati do tragičnog ishoda.
Brajković je nekoliko puta dovođen u ambulantu radi merenja pritiska, a Stojanović nije mogao da se seti tačnih datuma tih poseta. Na dan kada je preminuo, komandir zatvora ga je obavestio da je Brajković loše, a on je bio doveden u ambulantu od strane drugih zatvorenika. U to vreme, njegov krvni pritisak bio je 110/50, a nije imao vidljive povrede. Brajković je rekao da nema problema u sobi i nije delovao uplašeno.
Činjenica da je na dan 4. februara Stojanović radio sam i da je doktorki Sredojević prethodno ostavljena poruka o Brajkovićevim povredama, ukazuje na neorganizovanost i nedostatak komunikacije među osobljem. Kada je Stojanović pregledao Brajkovića, primetio je modrice na čelu, crvenilo na bradi, kao i povrede na ruci. Zbog strogih pravila upravnika zatvora, koji je insistirao da se Hitna pomoć poziva samo u ozbiljnim slučajevima, medicinski tehničar nije tražio hitnu pomoć, smatrajući da Brajković nije životno ugrožen.
U zatvoru je prisutan pritisak na osoblje da se fokusiraju na ozbiljne slučajeve, dok se mnogi zatvorenici žale na razne probleme. Stojanović je naglasio da je u prekršajnom bloku bilo 80 do 90 zatvorenika kojima je delio terapiju, što otežava pružanje adekvatne nege. Zatvorenici često zahtevaju razne tretmane, a on se trudi da ispuni uputstva doktorke. U tom kontekstu, naglasio je i da je Brajković na dan kada je preminuo bio u stanju da uzima terapiju i da nije bio za transport u specijalnu bolnicu.
Svedočenje medicinskog tehničara otkriva ozbiljne propuste u sistemu zdravstvene zaštite zatvorenika. Upravnik zatvora je postavljao stroge kriterijume za pozivanje Hitne pomoći, što je direktno uticalo na zdravstveno stanje zatvorenika. Stojanović je naveo da je bio pod pritiskom da obezbedi brzu i efikasnu pomoć, ali je istovremeno morao da se nosi sa ograničenjima koje je postavio upravnik.
Svedočenje ovog medicinskog stručnjaka predstavlja ključni deo suđenja, jer ukazuje na propuste u sistemu koji su doprineli smrti Stanimira Brajkovića. Njegova izjava o nedovoljnoj komunikaciji među osobljem, kao i o neprikladnom postupanju u slučaju povreda i zdravstvenih problema zatvorenika, može imati ozbiljne posledice po optužene.
Ova situacija postavlja dodatna pitanja o uslovima života u zatvorima i načinu na koji se upravlja zdravstvenom zaštitom zatvorenika. Prava zatvorenika i odgovornost onih koji su zaduženi za njihovu brigu moraju biti prioritet kako bi se sprečile slične tragedije u budućnosti. Suđenje ovim čuvarima i doktorki može biti važno ne samo za pravdu za Stanimira Brajkovića, već i za poboljšanje uslova u zatvorima širom zemlje.
