Sveti Marija Egipćanka, poznata kao svetiteljka koja je obeležena za svoj asketski život, danas se proslavlja u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Njen život je priča o iskupljenju i težnji ka duhovnom prosvetljenju, koja je inspirisala mnoge vernike kroz vekove. Rođena je oko 344. godine u Egiptu, a od malih nogu je vodila razuzdan život, bežeći od roditelja i odlazeći u Aleksandriju, gde je svoj život provodila u razvratu i strastima.
Marija je, nakon što je provela sedamnaest godina u ovom načinu života, odlučila da otputuje u Jerusalim tokom jednog hrišćanskog praznika. Njen motiv za putovanje nije bio duhovni, već želja da pronađe nove ljubavnike među hodočasnicima. Put do svetog grada plaćala je svojim telom, što je dodatno oslikavalo njen način života. Po dolasku u Jerusalim, nastavila je da se ponaša raskalašno, zavodeći kako strance, tako i domaće.
Jednog dana, dok su hodočasnici išli ka crkvi na praznik Vozdviženija Krsta, Marija je pokušala da uđe u hram, ali je bila zaustavljena nevidljivom silom. Nakon nekoliko neuspelih pokušaja, ugledala je ikonu Presvete Bogorodice i, u velikom strahu, molila se za oproštaj grehova, obećavajući da će napustiti svet. Ovaj trenutak preokreta bio je ključan za njen život, jer je tada uspela da uđe u crkvu, gde je čula glas koji joj je rekao da će pronaći pravi mir ako pređe Jordan.
Marija je u tom trenutku odlučila da se povuče u manastir svetog Jovana na obali reke Jordan, gde je primila pričest. Sledeće jutro, prešla je reku i povukla se u arabijsku pustinju, gde je provela ostatak svog života u molitvi i postu. Oko godinu dana pre svoje smrti, ispričala je svoj život monahu Zosimu Palestinskom, koji se takođe povukao u pustinju. Kada ju je Zosim prvi put video, bila je gotovo neprepoznatljiva, suva i naga, ali je odmah prepoznala njegov identitet i zamolila ga za ogrtač.
Zosim je bio očaran njenim duhovnim stanjem i kasnije je svedočio o čudima koja je video. Sledeće godine, nakon što je Marija preminula, pronašao je njeno telo u pustinji sa natpisom koji je svedočio o njenom asketskom životu i smrti. Natpis je govorio o njenoj skromnosti i njenoj želji da se vrati Bogu, a Zosim je ispunio njen poslednji zahtev da je sahrani na tom mestu.
Žitije Marije Egipćanke prenosilo se usmenom predajom sve do 7. veka kada je zapisano od strane patrijarha Sofronija Jerusalimskog. Njena priča ostala je inspiracija za mnoge, simbol duhovnog preobražaja i pokajanja. Kroz njen život, vernici su mogli da vide snagu Božje milosti i mogućnost promene, bez obzira na grehe iz prošlosti.
Na današnji dan, kada se obeležava njen praznik, podsećamo se na važnost pokajanja i duhovnog uspinjanja. Sveti Marija Egipćanka je primer kako svako, bez obzira na svoj prethodni život, može pronaći put ka Bogu. U njenoj priči, posebno je naglašena snaga molitve i postojanosti u veri, koja nam može pomoći da se oslobodimo tereta prošlosti i pronađemo mir u Hristu.
U današnjem svetu, gde se mnogi suočavaju sa iskušenjima i grehovima, Marija Egipćanka ostaje svetionik nade i dokaza da je moguće preobraziti svoj život i pronaći smisao u duhovnom putovanju. Njen život nas uči da, bez obzira na okolnosti, nikada nije kasno da se okrenemo Bogu i zatražimo njegovo oproštenje. U tom smislu, njen praznik je prilika da se svi podsetimo na važnost duhovnog života i potragu za istinskim smirenjem i spasenjem.
