Dragiša Nedović je bio jedan od najznačajnijih jugoslovenskih i srpskih tekstopisaca i kompozitora narodne muzike. Danas, 31. januara, navršava se 58 godina od njegove smrti. Nedović je autor pesama koje su i danas popularne, a mnogi nisu ni znali da su one izvorne narodne pesme. Među njima su „Stani, stani, Ibar vodo“, „U lijepom starom gradu Višegradu“, „Obraše se vinogradi dole kraj Topole“, „Lepe li su, nano, Gružanke devojke“, „Kad si bila mala, Mare“ i „O, brodiću bili“.

Nedović je rođen u siromašnoj porodici i kao 16-godišnjak otišao je sa gitarom u ruci i krenuo u svet. Hteo je da „narod čuje njegovu muziku“ i bio je samouk. U Bosni je napisao neke od najpoznatijih sevdalinki, a zatim se uputio na more, gde je u Dalmaciji stvorio hitove „Kad si bila mala, Mare“, „O, brodiću bili“, „O, lipa neznanko“.

Tokom Drugog svetskog rata, Nedović je izveden pred streljački stroj, ali ga je spasio nemački oficir. Nakon toga je deportovan u nemački Dormagen gde je proveo četiri godine u zarobljeništvu. Po povratku u rodni grad saznao je da je većina njegovih prijatelja stradala, kao i da su njegovi tekstovi nestali u bombardovanju grada.

Godine 1950, saznao je da je bolestan i napisao je pesmu „Pluća su mi bolna“ koja je navodno isprovocirala nekoliko samoubistava, zbog čega je bilo zabranjeno njeno javno izvođenje. Do svoje smrti, 31. januara 1966, napisao je i komponovao više od 400 pesama.

Nakon njegove smrti, u Kragujevcu se održava Festival narodne muzike u njegovu čast, a trg u centru grada će poneti njegovo ime. Na njemu će biti postavljen spomenik pesniku koji će biti slika Nedovića koji zamišljeno sedi sa gitarom u ruci. Ovaj prostor trebao bi da bude neka vrsta kragujevačke Skadarlije.

Njegova dela su i danas popularna i cenjena, a ljudi širom regiona uživaju u njegovim pesmama i sećaju se ovog velikog tekstopisca i kompozitora narodne muzike.