Tokom ove nedelje, društvene mreže su preplavljene slikama koje prikazuju legendarne istorijske fotografije i klasične filmske scene u stilu koji podseća na animirane filmove japanskog studija „Gibli“. Ovaj trend je postao viralan zahvaljujući najnovijem ažuriranju ChatGPT-a, koji omogućava korisnicima da oponašaju prepoznatljiv umetnički stil osnivača studija, Hajaoa Mijazakija. Uz zabavu koja dolazi s ovakvim trendovima, postavljaju se i važna pitanja o etici korišćenja veštačke inteligencije za generisanje dela inspirisanih radovima drugih umetnika.
S obzirom na to da se veštačka inteligencija često obučava na velikim skupovima podataka, uključujući delove umetničkih dela, potonja pitanja o etici korišćenja AI postaju sve relevantnija. Mnogi se pitaju kakve posledice ovakva praksa može imati na egzistenciju živih umetnika. Sem Altman, čelnik OpenAI, koji vodi ovu vrstu tehnologije, čini se da nije zabrinut zbog etičkih implikacija, već aktivno podstiče „giblifikaciju“ slika. Čak je i promenio svoj profil na društvenoj mreži X kako bi se uklopio u ovaj trend.
Ova nova forma umetnosti nije prošla neprimećeno ni na najvišim nivoima vlasti. Bela kuća je, na primer, objavila sliku u ovom stilu koja prikazuje ženu iz Dominikanske Republike, uhvaćenu zbog navodnog ilegalnog boravka u Sjedinjenim Američkim Državama. Ovaj potez je izazvao pomešane reakcije, s obzirom na to da se neki pitaju o političkoj i etičkoj odgovornosti takvih objava.
Mijazaki, poznat po svojim ručno crtanim animacijama i bajkovitom pripovedanju, ranije je izrazio skepticizam prema ulozi veštačke inteligencije u animaciji. Njegove izjave su ponovo postale viralne, posebno kada je komentarisao jedan AI eksperiment koji je prikazivao groteskne pokrete. On je istakao da takve mašinske interpretacije nisu samo zanimljive, već su i uvredljive za stvarne ljude koji se suočavaju s fizičkim izazovima.
Mijazaki je delio ličnu priču o svom prijatelju s invaliditetom, govoreći o njegovim svakodnevnim borbama. Njegov stav je jasan: nikada ne bi želeo da koristi tehnologiju koja se oslanja na ovakve prikaze, smatrajući ih uvredom za ljudsku patnju. Ovakvi komentari pokreću važne diskusije o tome kako veštačka inteligencija može uticati na kreativne industrije i šta to znači za budućnost umetnosti.
Pitanje zakonske regulative vezane za korišćenje AI tehnologije u umetnosti se takođe nameće. Džoš Vejgensberg, partner u advokatskoj firmi, postavlja ključno pitanje da li su AI modeli trenirani na delima Mijazakija ili studija Gibli uz prethodnu dozvolu. Ako se takva obuka vrši bez odobrenja, to može stvoriti ozbiljne pravne i etičke probleme.
Uprkos ovim zabrinutostima, Altman je izjavio da je popularnost nove funkcionalnosti u ChatGPT-u dovela do uvođenja privremenih ograničenja na broj slika koje korisnici mogu generisati. On se nada da će ta ograničenja brzo biti ukinuta, ukazujući na to koliko je potražnja za ovim sadržajem velika.
Studio „Gibli“, osnovan 1985. godine od strane Hajaoa Mijazakija i Isao Takahate, poznat je po svojim visoko cenjenim animiranim filmovima kao što su „Moj komšija Totoro“, „Princeza Mononoke“, „Zamak na nebu“ i „Začarani grad“. Njihov najnoviji film „Dečak i čaplja“ osvojio je Oskara za najbolji animirani film, što dodatno ukazuje na trajnu vrednost i značaj umetnosti koju stvaraju.
Ova situacija postavlja važno pitanje za budućnost umetnosti i kreativnosti: kako će se umetnici prilagoditi novim tehnologijama i kakve će posledice to imati na njihove karijere? U svetu gde se tehnologija brzo razvija, važno je pronaći ravnotežu između inovacije i očuvanja umetničkog izraza.
