Turistički saobraćaj u Evropi je doživeo porast od pandemije virusa korona, što je izazvalo infrastrukturne probleme u mnogim zemljama. Ovaj porast je promenio lokalni karakter i pojačao ekonomske neravnoteže na popularnim destinacijama kao što su Venecija i Santorini. Lokalne vlasti su u pokušaju da kontrolišu veliku posetu uvele takse, ograničenja i privremene zabrane, ali sa ograničenim uspehom tokom leta u kojem se očekuje rekordan broj turista.

U Santoriniju, proizvođači vina se žale da turizam uništava vinograde, kao i da su cene poljoprivrednog zemljišta porasle zbog investitora koji traže prostor za izgradnju smeštaja. Proizvodnja grožđa je pala za skoro 50% u poslednjih 20 godina, a može potpuno prestati do 2041. godine ako se ne preduzmu adekvatne mere. Usled nedostatka vode i nedostatka radne snage, industrija se suočava sa problemima u uzgoju i preradi grožđa.

Gradonačelnik Santorinija ističe da ostrvo ne može da podrži više turista i da se nijedan dodatni smeštaj ne sme izgraditi bez obzira na poboljšanu infrastrukturu. Centralna vlada je pozvana da preduzme više mera kako bi se regulisao problem prekomerne posete turista ostrvu.

Premijer Kirjakos Micotakis priznaje problem prekomernog turizma i najavljuje planove za ograničenje krstarenja popularnim ostrvima u zemlji. Vlada takođe planira uvesti ograničenja za kratkoročno iznajmljivanje u oblastima pogođenim masovnim turizmom na Egejskom i Jonskom moru.

Evropska komisija je takođe prepoznala problem prekomerne posete turista ostrvima, ističući da iako turisti donose milijardu evra godišnje Santoriniju, neki od negativnih efekata ostavljaju trajne posledice po okolinu. U cilju rešavanja ovog problema, vlada Grčke je uvela stroža pravila za korišćenje plaža i počela da sprovodi češće provere.

Osim Santorinija, i druge evropske destinacije se suočavaju sa problemima prekomernog turizma. Venecija je ove godine uvela ulaznice, dok meštani španskih destinacija poput Majorke, Kanarskih ostrva i Barselone protestuju protiv prevelike posete turista. Na primer, u Palma de Majorci više od 20.000 ljudi je protestovalo zahtevajući ograničenje masovnog turizma.

Stanovnici ovih ostrva se žale da prevelika poseta turista narušava kvalitet njihovog života, dovodi do gužvi, ugrožava okolinu i pravi buku. Takođe, najam stanova postaje preskup za meštane zbog prevelike tražnje od strane turista.

Na kraju, problem prekomernog turizma nije ograničen samo na nekoliko ostrva i nije samo grčki problem. Stručnjaci ističu da je ovaj problem prisutan već nekoliko godina i da je pandemija samo privremeno suzbila efekte prekomerne posete turista. Pomognu li centralne i lokalne vlasti da se pronađe održivo rešenje, turizam će ostati važna privredna grana za zemlje poput Grčke, ali uz poštovanje lokalne sredine i života stanovnika.