U Srbiji je prema podacima stručnjaka registrovano više od 14.000 dece i mladih sa problemima u ponašanju, koji su često i u sukobu sa zakonom. Mnogi od njih se suočavaju sa značajnim psihičkim smetnjama, a alarmantno je što se tek mali broj njih obraća za stručnu pomoć. Nedostatak usluga psihološke pomoći na lokalnom nivou, nedostatak novca za privatnu pomoć, visoka stigmatizacija i autostigmatizacija su neki od razloga za ovu situaciju. U Srbiji postoji samo 126 psihologa u domovima zdravlja, što je daleko manje od evropskog proseka.

Profesorica Tamara Džamonja Ignjatović ističe da nedostaju primarni modeli brige o mentalnom zdravlju u zajednici, porodična savetovališta i centri za traumu. Banjalučki stručnjaci su napravili indikatore za rano prepoznavanje poremećaja u ponašanju i obučili osoblje u školama, te su spremni da prenesu svoje znanje kolegama u Srbiji. U svega 10 do 20 odsto slučajeva, mentalni poremećaji su uzrok nasilja kod dece i mladih, dok su u ostalim slučajevima uticajni faktori porodica, okruženje, lokalna zajednica i društvo.

Uočeno je da socijalni radnici, psiholozi, pedagozi i ostali stručnjaci su preopterećeni, a kriterijum za određivanje broja zaposlenih u centrima nije adekvatan. Prema statističkim podacima, broj dece sa problemima u ponašanju je u porastu, dok se broj zaposlenih u centrima za socijalni rad smanjuje. Stručnjaci naglašavaju potrebu za donošenjem novih zakona koji će regulisati oblast psihoterapije i psihološke delatnosti.

Evidencija Republičkog zavoda za statistiku pokazuje da je broj dece sa problemima u ponašanju u porastu, sa trendom smanjenja mlađe dece i porastom broja adolescenata sa istim problemima. Važno je da usluge za decu sa problemima u ponašanju budu dostupne u svim lokalnim zajednicama, a ne samo u većim gradovima. Potrebna je detaljna analiza i izrada sistema preporuka kako bi se efikasnije nosili sa izazovima u oblasti mentalnog zdravlja mladih u Srbiji.