Piloti američkih oružanih snaga upozoravaju na ozbiljnu krizu koja ugrožava njihovu sposobnost letenja i operativnu efikasnost. Hronična nestašica opreme i smanjenje broja letačkih sati dovode do povećanja rizika od nesreća i gubitaka među osobljem. Prema izveštajima, neki regruti mogu da prođu i do godinu dana bez ikakvog letenja, što ima ozbiljne posledice po njihovu obuku i spremnost.
Upozorenja su postala još hitnija nakon tragičnog incidenta u kojem je vojni helikopter Black Hawk udario u avion American Airlines-a, pri čemu je poginulo svih 67 putnika i članova posade. Elizabet Mekormik, bivša vojna pilotkinja, naglašava da je skraćeno vreme obuke „glavni faktor“ koji doprinosi povećanju broja nesreća. Ona ističe da je važno da piloti imaju instinktivne veštine koje se ne mogu razviti bez redovnog letenja.
Statistika Pentagona pokazuje da je stopa nesreća vojnih aviona porasla četiri puta u poslednje dve godine, a 2024. godina je proglašena najsmrtonosnijom u avijaciji u poslednjoj deceniji. Tokom prvih devet meseci te godine, zabeleženo je 17 ozbiljnih incidenata, što je dovelo do 12 smrtnih slučajeva i mnogih povreda. Prosečno vreme letenja po pilotu smanjeno je za oko 300 sati tokom poslednje dekade, što doprinosi povećanju nesreća.
U 2023. godini, mnogi vojni piloti nisu uspeli da ispune cilj od devet sati letenja mesečno, što je neophodno da bi zadržali svoju obučenu sposobnost. Ova situacija je dodatno pogoršana smanjenjem broja letelica, koje je opalo za gotovo četvrtinu od 2000. godine. Mornarica takođe trpi zbog manjka aviona i helikoptera, što dodatno otežava obuku i operacije.
Aktivni mornarički pilot ističe da je neredovna obuka sa dugim pauzama između letova dovela do toga da neki piloti nisu uspeli da prikupe dovoljno sati letenja čak ni nakon četiri godine obuke. Smanjenje broja letelica dodatno otežava situaciju, jer se rezervni delovi često uzimaju iz drugih helikoptera, što produžava vreme potrebno za popravku.
Bivši mornarički električar za helikoptere ukazuje na to da se stariji modeli helikoptera, koji se smatraju zastarelim, i dalje koriste u logistici, ali su ranjivi na savremene pretnje. Ova situacija stvara pritisak na pilote i ostavlja vojsku nespremnom za buduće sukobe.
Bezbednosni problemi doprinose i krizi zadržavanja osoblja. Mnogi iskusni piloti napuštaju službu čim im istekne obaveza, a nedostatak instruktora otežava obuku novih regruta. Instruktori su često preopterećeni, leteći više od 60 sati mesečno, što znatno premašuje minimum potreban za održavanje veština.
U poslednje vreme došlo je do smanjenja budžeta za avijaciju, što dodatno komplikuje situaciju. Prema rečima bivšeg komandanta, piloti koji su nekada letili više od 1.000 sati godišnje sada su svedeni na manje od 200 sati. Ova smanjenja budžeta podsećaju na probleme iz 1990-ih, kada je vojska takođe patila zbog nedostatka opreme, osoblja i obuke.
U svetlu ovih izazova, portparol vojske je priznao da se suočavaju sa „izazovima“ u održavanju profesionalnosti pilota i obuke zbog nedostatka osoblja. Smanjenje broja iskusnih pilota i instruktora stvara ciklus koji otežava obuku novih generacija pilota, što može imati ozbiljne posledice po nacionalnu bezbednost.
U zaključku, ozbiljna kriza u američkoj vojsci, koja se ogleda u hroničnom nedostatku opreme, smanjenju letačkih sati i povećanju nesreća, zahteva hitnu pažnju i rešenje na svim nivoima. Bez adekvatne obuke i pripreme, rizik od budućih nesreća i gubitaka ostaje visok, što može ugroziti ne samo pilote, već i civilno stanovništvo.
