Pretresno veće Specijalnog suda Kosova u Hagu je odobrilo sporazum o priznanju krivice između Specijalizovanog tužilaštva i trojice optuženih Albanaca sa Kosova i Metohije: Sabita Januzija, Ismeta Bahtijarija i Hadžija Šalje. Ovaj dogovor je postignut u okviru postupka koji se vodi zbog ometanja službenih lica i zastrašivanja svedoka, a predstavlja važan korak u radu suda koji se bavi ratnim zločinima i teškim kršenjima ljudskih prava.
Optuženi su priznali krivicu za ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti i za zastrašivanje u krivičnom postupku. Treća optužba, koja se odnosila na ometanje službenog lica ozbiljnim pretnjama, povučena je 17. decembra 2024. godine kao deo sporazuma o priznanju krivice. Ovaj potez ukazuje na to da Specijalizovano tužilaštvo nastavlja s radom na razotkrivanju pritisaka i pretnji koje su usmerene na svedoke u postupcima koji se vode pred ovim sudom.
Prema informacijama iz suda, sva trojica optuženih su priznala da su bili deo grupe koja je pokušavala da natera jednog svedoka da odustane od svedočenja. U tom cilju, Sabit Januzi i Ismet Bahtijari su, postupajući po uputstvima Hadžija Šalje, posetili tu osobu u njegovoj kući 5. i 12. aprila 2023. godine. Ovi događaji ukazuju na ozbiljnost situacije i potrebu za zaštitom svedoka kako bi se obezbedila pravda, a posebno u kontekstu ratnih zločina.
U skladu sa sporazumom, Hadži Šalja je osuđen na tri godine zatvora, dok su Sabit Januzi i Ismet Bahtijari dobili po dve godine zatvora. Osim zatvorskih kazni, optuženi su se obavezali i na isplatu ukupno 500 evra žrtvi na ime reparacije. Ovaj način rešavanja slučaja može se smatrati primerom kako sporazumi o priznanju krivice mogu doprineti brzom razrešenju predmeta, ali i pružiti neku vrstu pravde za žrtve.
S obzirom na to da je Specijalni sud Kosova osnovan s ciljem da se pozabavi pitanjima ratnih zločina i drugih teških kršenja ljudskih prava koja su se dogodila tokom i nakon rata na Kosovu, ovakvi slučajevi su od ključnog značaja za proces pomirenja i pravde u regionu. Ovaj sud je deo šireg napora međunarodne zajednice da se osigura odgovornost za zločine koji su počinjeni tokom konflikta, a koji su ostavili duboke ožiljke na društvo.
Pored toga, važno je napomenuti da ovakvi slučajevi mogu dodatno podstaći javnu svest o značaju svedočenja i zaštite svedoka u krivičnim postupcima. Zastrašivanje svedoka je ozbiljno kršenje pravnog procesa i može imati dugoročne posledice po sposobnost pravosudnog sistema da efikasno funkcioniše i donosi pravedne presude.
Uloga advokata, poput Sajmona Loza, koji će zastupati žrtve u Hagu, takođe je bitna. Oni pomažu u osiguravanju da se glas žrtava čuje i da se njihova prava poštuju tokom celog pravnog procesa. Ova vrsta pravne pomoći može biti ključna za obezbeđivanje pravde i reparacije za žrtve, što je od suštinskog značaja za obnovu poverenja u pravosudni sistem.
Sve u svemu, ovaj slučaj ne samo da ukazuje na postojanje problema sa zastrašivanjem svedoka, već i na napore pravosudnih institucija da se bave tim pitanjima i obezbede pravdu za one koji su pretrpeli nepravdu. U svetlu ovih događaja, važno je nastaviti sa razvojem sistema koji će štititi svedoke i omogućiti im da slobodno i bez straha svedoče, kako bi se osigurao pravedan ishod za sve strane uključene u postupak.
