Alimentacija je često sredstvo osvetničkog delovanja roditelja prema drugom roditelju, dok deca najviše trpe zbog ovakvih sukoba. Koordinatorka Sigurne kuće, Vesna Stanojević, istakla je u Beogradskoj hronici da obaveza plaćanja alimentacije ne zavisi od toga ko brine o detetu, ali se roditelji često ponašaju egoistički i koriste decu kao oruđe za obračun. U mnogim slučajevima, roditelji su svesni posledica svojih postupaka, ali smatraju da će novac od alimentacije biti potrošen na nešto drugo, a ne na decu, što ih dovodi do odluke da ne plaćaju alimentaciju.
Prema Stanojevićevoj, i očevi i majke izbegavaju plaćanje alimentacije, iako su očevi ti koji su češće u toj situaciji. Mnoge majke takođe ne plaćaju, smatrajući da su deca ostala kod oca ili da su druge obaveze na njemu. Međutim, bez obzira na to ko brine o detetu, roditelj ima zakonsku i moralnu obavezu da učestvuje u njegovom izdržavanju.
Plaćanje alimentacije nije samo pravna, već i moralna obaveza. Stanojevićeva naglašava da kada jedno dete ostane u starateljstvu jednog roditelja, drugi roditelj mora da učestvuje u njegovom izdržavanju. Mnoge žene, posebno one koje se nalaze u sigurnim kućama, suočavaju se sa finansijskim problemima i često su zaposlene na poslovima sa niskim primanjima ili su nezaposlene, što dodatno otežava njihovu situaciju.
Grad Beograd pomaže ženama u sigurnim kućama tokom godine, a one imaju pravo na dečiji dodatak. Stanojevićeva ukazuje na to koliko je važno da žene koje su zadužene za izdržavanje dece dobiju alimentaciju, jer bez nje nemaju dovoljno sredstava za preživljavanje.
Uvođenje alimentacionih fondova može značajno pomoći ženama koje se bore za izdržavanje svoje dece. Stanojevićeva ističe da bi žene mogle lakše preživeti kada bi dobijale alimentaciju. Često, nakon razvoda, žene se plaše prijavljivanja nasilnika zbog straha od odmazde, što ih dodatno sputava u ostvarivanju svojih prava.
Ona naglašava značaj ubrzanog rešavanja pitanja alimentacije, posebno kada je u pitanju više dece. Važno je da žene koje imaju pravo na alimentaciju za troje ili više dece odmah dobiju te sredstva, a da država zatim potražuje od roditelja koji je dužan da ih plati.
Kada roditelj koji nije dobio pravo na starateljstvo ne plaća alimentaciju, postoji zakonski rok od 8 do 15 dana da započne sa plaćanjem. U slučaju da to ne učini, drugi roditelj može podneti zahtev javnom izvršitelju za prinudnu naplatu ili podneti krivičnu prijavu za nedavanje izdržavanja. Međutim, problem nastaje kada roditelj nema sredstava ili imovinu, zbog čega bi alimentacioni fond bio od velike pomoći.
Nažalost, u Srbiji trenutno ne postoji alimentacioni fond, dok je u mnogim zemljama to rešenje za plaćanje alimentacije. Uvođenje takvog fonda bi omogućilo bržu i efikasniju pomoć ženama koje su jedine zadužene za izdržavanje dece i sprečilo bi da deca budu lišena svojih prava zbog sukoba između roditelja.
Alimentacija je ključna za opstanak mnogih porodica, a žene, posebno one koje su pretrpele nasilje, zaslužuju podršku i pomoć u ostvarivanju svojih prava. Zakonodavne promene i uvođenje alimentacionih fondova mogli bi značajno poboljšati situaciju i obezbediti deci sredstva koja su im potrebna za zdrav i siguran život.
