BEOGRAD – Ekonomista Ivan Nikolić ocenio je da će nedavne američke carine od 25 odsto na uvoz čelika i aluminijuma dodatno usporiti globalnu ekonomiju. On ističe da će ove mere izazvati veliki trgovinski rat, jer će, prema njegovim rečima, svaka protekcionistička akcija Sjedinjenih Američkih Država izazvati recipročne odgovore drugih zemalja. Ovaj trgovinski sukob, kako smatra Nikolić, može značajno uticati i na ekonomiju Srbije.
Američki predsednik Donald Tramp je najavio da će od danas stupiti na snagu carine od 25 procenata na sav uvoz čelika i aluminijuma u Sjedinjene Američke Države. Ove mere su izazvale zabrinutost među međunarodnim ekonomistima i trgovinskim partnerima SAD, koji se plaše da bi to moglo dovesti do širenja protekcionizma i eskalacije napetosti u globalnoj trgovini.
Tramp je jasno naglasio da će se ovi porezi primenjivati na „svaki čelik i aluminijum koji uđe u SAD“. On je takođe najavio da će u „utorak ili sredu“ objaviti „recipročne carine“ za određene zemlje, koje će stupiti na snagu „skoro odmah“ nakon objave. Ovaj potez izazvao je brojne reakcije, a mnoge zemlje su već najavile moguće odgovore na nove američke mere.
U svetlu ovih događaja, Nikolić je ukazao na to da su ovakve mere u suprotnosti sa principima slobodne trgovine i međunarodne saradnje. On smatra da bi odgovor drugih zemalja mogao uključivati uvođenje sličnih carina na američke proizvode, što bi dodatno otežalo trgovinsku razmenu i moglo dovesti do povećanja cena za potrošače u svim zemljama.
Na globalnom nivou, ekonomisti upozoravaju da bi ovakve mere mogle imati negativan uticaj na rast ekonomije. Trgovinski ratovi obično donose nesigurnost na tržišta, što može da uspori investicije i potrošnju. Ovo bi moglo biti posebno štetno za zemlje koje su snažno zavisne od izvoza, kao što su mnoge evropske i azijske države.
S obzirom na to da Srbija takođe izvozi čelik i aluminijum, ovakve promene u američkoj trgovinskoj politici mogle bi imati direktan uticaj na srpsku ekonomiju. Nikolić ističe da bi bilo kakvo povećanje troškova uvoza ili gubitak tržišta moglo da se odrazi na domaće proizvođače, a time i na ekonomsku stabilnost zemlje.
U međuvremenu, mnogi analitičari smatraju da Trampove mere nisu samo ekonomske prirode, već imaju i političku dimenziju. Predsednik SAD često koristi trgovinske mere kao sredstvo za ostvarivanje svojih političkih ciljeva, kako unutar zemlje, tako i na međunarodnom planu. Ove odluke mogu biti viđene kao način da se osigura podrška domaćim radnicima i proizvođačima, ali i kao pritisak na strane vlade da preispitaju svoje trgovinske politike.
Dok se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će međunarodna zajednica reagovati na Trampove najave. U svakom slučaju, ekonomisti upozoravaju da bi trgovinski rat mogao imati dugoročne posledice po globalnu ekonomiju, koje će se osećati još godinama nakon što se trenutne mere uvedu u praksu.
Na kraju, važno je napomenuti da međunarodna trgovina funkcioniše na osnovu uzajamnog poverenja i saradnje između nacija. Svaka akcija koja dovodi do povećanja tenzija može imati ozbiljne posledice, ne samo na ekonomije pojedinih zemalja, već i na globalni ekonomski sistem kao celinu. U ovim izazovnim vremenima, ključno je da se zemlje posvete dijalogu i pronalaženju konstruktivnih rešenja koja će omogućiti održiv rast i razvoj.
