Američke sankcije prema Naftnoj industriji Srbije (NIS) odložene su za 30 dana, što je objavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je na svom Instagram nalogu napisao: „Dobili smo dodatnih 30 dana za Naftnu industriju Srbije. Jedna dobra vest za građane Srbije.“ Ova odluka je usledila nakon što je američko Ministarstvo finansija saopštilo da se sankcije, koje su trebale da stupe na snagu jutros u 6 sati po srednjoevropskom vremenu, odlažu do 28. marta ili dok se ne završi odobrena transakcija ruskog vlasništva u kompaniji.
U dokumentu američkog Ministarstva finansija navedeno je da je odluka doneta na osnovu zahteva iz 29. januara, kao i dodatne korespondencije sa NIS i drugih izvora informacija. Pre nego što su sankcije stupile na snagu, Beogradska berza je objavila da je došlo do promene vlasničke strukture u NIS-u, pri čemu je ruski Gazprom Neft smanjio svoj udeo sa oko 50 na 44,85 procenata, dok je Gasprom povećao svoj udeo sa 6,15 na 11,30 procenata. Ovaj manevar podseća na prethodne situacije kada je Evropska unija uvodila sankcije Rusiji.
Sjedinjene Američke Države stavile su 10. januara NIS na listu sankcija zbog udela u vlasništvu ruske kompanije Gazprom Neft, kako bi sprečile Rusiju da koristi prihode od energetike za finansiranje rata u Ukrajini. NIS je jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte, kao i proizvodnjom prirodnog gasa.
Naftna industrija Srbije je početkom februara zatražila od Odeljenja za kontrolu strane imovine (OFAC) pri Vladi SAD da odloži sankcije, tražeći produžetak od najmanje 90 dana kako bi se rešila pitanja vezana za vlasničku strukturu. Ovaj zahtev podržale su Vlade Srbije i Mađarske. Srbija je uspela da izbegne uvođenje sankcija Moskvi od početka ruske agresije na Ukrajinu, postavši jedina evropska zemlja, uz Belorusiju, koja to još nije učinila.
Ruska kompanija Gazprom Neft je vlasnik oko 56 odsto akcija NIS-a, dok država Srbija kontroliše oko 30 procenata, a ostatak pripada manjinskim akcionarima. Gazprom Neft je 2008. godine kupio 51 procenat akcija NIS-a za 400 miliona evra bez tendera, a stručnjaci su tada upozoravali da je prodaja bila „ispod cene.“
Nenad Gujaničić, glavni broker brokerskog društva Momentum Securities, smatra da je odluka OFAC-a da NIS-u umesto traženih 90 odobri 30 dodatnih dana za traženje rešenja, i dobra i loša. On ističe da bi trenutne sankcije dovele srpsku privredu i građane u velike probleme, ali da rok od četiri nedelje pruža malo više prostora za pronalaženje novog rešenja. Gujaničić naglašava da su na globalnom nivou otpočeli pregovori o okončanju rata u Ukrajini, što može doneti nadu za Srbiju i njene građane.
Srbija se našla između dve velike sile – Amerike, koja je gospodar svetskog finansijskog sistema, i Rusije, koja ne želi da proda svoje vlasništvo u NIS-u. Gujaničić smatra da je malo verovatno da će sankcije biti suspendovane do okončanja rata u Ukrajini, ali i da nacionalizacija kompanije nije realna opcija. Prema njegovim rečima, rešenje se može tražiti u pronalaženju strateškog partnera u dogovoru sa ruskom stranom, a MOL se nameće kao potencijalni kandidat.
On dodaje da, iako je iz perspektive Rusije NIS mala kompanija, na lokalnom tržištu je teško zamisliti nadomestak za kompaniju koja drži 50 procenata maloprodaje i 80 procenata ukupnog tržišta naftnih derivata. Gujaničić se nada da će Amerika pokazati razumevanje i da neće insistirati na primeni sankcija na način na koji su primenjivane u raznim zemljama, jer bi to moglo izazvati velike probleme za srpsku privredu. Normalno poslovanje NIS-a bi bilo onemogućeno, što bi imalo značajne negativne posledice po ekonomiju Srbije.
