Američki predsednik Donald Tramp nedavno je izrazio želju da ponovo pregovara o nuklearnom sporazumu sa Iranom, šaljući pismo iranskom rukovodstvu. U intervjuu za Fox Business Network, Tramp je naglasio važnost pregovora, naglašavajući da bi to bilo korisnije za Iran i međunarodnu zajednicu. „Moramo nešto da uradimo, jer ne možete da dozvolite još jedno nuklearno oružje,“ rekao je Tramp, sugerišući da je pismo upućeno iranskom vrhovnom vođi, ajatolahu Aliju Hamneiju.
Ovo je nastavak Trampove strategije prema Iranu, koja se intenzivirala nakon što je povukao Sjedinjene Američke Države iz nuklearnog sporazuma iz 2015. godine, poznatog kao JCPOA (Joint Comprehensive Plan of Action). Ovaj sporazum je bio rezultat višegodišnjih pregovora i imao je za cilj da ograniči iranski nuklearni program u zamenu za ublažavanje sankcija. Međutim, nakon povlačenja iz sporazuma 2018. godine, Trampova administracija uvela je nove sankcije koje su dodatno otežale odnose između dve zemlje.
Pored toga, administracija Trampa je zatražila od Rusije da igra ulogu posrednika u pregovorima sa Iranom. Prema izveštajima, Tramp je izneo ovu ideju tokom razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u februaru. Ovaj potez ukazuje na Trampovu spremnost da uključi druge velike sile u rešavanje pitanja iranskog nuklearnog programa. Visoki zvaničnici Trampove administracije razgovarali su o ovom pitanju sa ruskim kolegama tokom pregovora u Saudijskoj Arabiji.
Kremlj je potvrdio da podržava ideju da Sjedinjene Američke Države i Iran reše sve nesuglasice putem pregovora. Portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, izjavio je da Rusija veruje da je dijalog između dve zemlje ključan i da su spremni da pomognu u postizanju tog cilja. „Svi problemi treba da se reše putem pregovora,“ rekao je Peskov, naglašavajući važnost stabilnosti u regionu.
Iransko Ministarstvo spoljnih poslova takođe je reagovalo na ovu situaciju. Predstavnik ministarstva, Esmail Bagai, rekao je da je „prirodno“ da druge zemlje ponude pomoć u rešavanju ovih važnih pitanja. On je naglasio da je moguće da će mnoge strane pokazati dobru volju i spremnost da pomognu u rešavanju raznih problema, ukazujući na kompleksnost situacije u kojoj se Iran nalazi.
Trampov pristup Iranu i njegov poziv na pregovore dolazi u trenutku kada se međunarodni odnosi dodatno komplikuju. Pitanje iranskog nuklearnog programa ostaje ključno za stabilnost Bliskog Istoka, a bilo kakvi pregovori ili sporazumi moraju uzeti u obzir i zabrinutosti drugih zemalja u regionu, kao što su Izrael i Saudijska Arabija, koje su skeptične prema iranskim namerama.
U poslednjim mesecima, Iran je nastavio sa aktivnostima koje su izazvale zabrinutost međunarodne zajednice, uključujući obogaćivanje uranijuma iznad granica postavljenih sporazumom iz 2015. godine. Ove aktivnosti su dodatno povećale tenzije između Teherana i Vašingtona, a Trampove izjave o želji za novim pregovorima mogu se shvatiti kao pokušaj da se smanje te tenzije i ponovo uspostavi dijalog.
S obzirom na sve ove okolnosti, Trampov poziv na pregovore može predstavljati novu priliku za međunarodnu zajednicu da se uključi u rešavanje pitanja iranskog nuklearnog programa. Međutim, uspeh takvih pregovora zavisiće od volje i spremnosti svih strana da se uključe u iskren dijalog i da pronađu zajednički jezik. U ovom kontekstu, uloga Rusije kao posrednika može biti ključna, s obzirom na njen uticaj u regionu i odnose sa Iranom.
U svakom slučaju, situacija ostaje dinamična, a budućnost iranskog nuklearnog programa i odnosa između SAD-a i Irana će zavisiti od sposobnosti lidera da prevaziđu razlike i pronađu zajednički put ka miru i stabilnosti.
