Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, najavio je planove za udvostručenje tarifa na čelik i aluminijum iz Kanade, sa 25 na 50 procenata. Ova odluka je doneta kao odgovor na povećanje cena električne energije koje je provela provincijska vlada Ontarija. Iako je Tramp prvobitno izjavio da će povećane tarife stupiti na snagu 12. marta, kasnije je ukazao na mogućnost smanjenja tih tarifa, nakon što je premijer Ontarija, Dag Ford, suspendovao svoju odluku o povećanju cena struje.
Trampova administracija je započela trgovinski rat sa Kanadom, koja je dosad bila jedan od najbližih saveznika SAD i drugi po veličini trgovinski partner, posle Meksika. Uvođenje tarifa na sve proizvode koji se uvoze iz Kanade, kao i pretnje o daljim povećanjima carina na automobile, predstavljaju deo Trampove strategije da izvrši pritisak na Kanadu da suzbije priliv migranata i trgovinu drogom, posebno smrtonosnog fentanila.
Reakcija Kanade je bila brza; premijer Džastin Trudo uveo je tarife na američke proizvode, dok je Ford najavio povećanje cena struje za 25 procenata u tri američke države na granici sa Kanadom. Ford je istakao da će, ukoliko SAD nastave sa eskalacijom, biti spreman da potpuno obustavi snabdevanje električnom energijom, naglašavajući da američka strana nije započela trgovinski rat, već da je odgovornost isključivo na Trampu.
Tramp je na društvenim mrežama najavio mogućnost proglašenja nacionalnog vanrednog stanja u vezi sa električnom energijom, ukoliko Kanada ne ukine svoje tarife. U svojoj poruci, upozorio je da će 2. aprila značajno povećati carine na automobile iz Kanade, što bi moglo trajno da zatvori kanadske fabrike automobila, jer se ti automobili mogu proizvoditi u SAD.
Nakon Trampove najave o tarifama, berzanski indeksi su doživeli nagli pad. U intervjuima, Tramp nije isključio mogućnost recesije u američkoj ekonomiji, što je dodatno pojačalo zabrinutost među investitorima. Ekonomista Leri Samers sa Harvardskog univerziteta procenjuje da postoji 50 procenata šansi za recesiju. On je naglasio da su neizvesnost i nesigurnost u vezi sa tarifama doveli do smanjenja potražnje i rasta cena, stvorivši dodatnu zabrinutost u pogledu inflacije i ekonomskog pada.
Investiciona banka Goldman Sachs je smanjila prognozu rasta američke ekonomije sa 2,2 na 1,7 procenata i povećala verovatnoću recesije na 20 procenata. Tramp se u utorak obratio trgovinskom udruženju izvršnih direktora, gde je tokom predizborne kampanje obećao niže poreze za domaće proizvođače. Njegova strategija je usmerena na privlačenje kompanija da presele proizvodnju u SAD kako bi izbegle carine, iako su tržišta reagovala negativno na njegove izjave o recesiji.
Tramp je pokušao da umiri tržišta, govoreći o „tranziciji“ u ekonomiji koja će doći sa carinama, tvrdeći da će doneti bogatstvo Americi. Međutim, tržišta nisu bila uverena, te je berzanski indeks S&P 500 pao za 2,7 procenata, brišući dobitke ostvarene nakon Trampove pobede na izborima.
Bijela kuća je nakon zatvaranja tržišta naglasila da tarife podstiču kompanije kao što su Honda, Volkswagen i Volvo da razmatraju nova ulaganja u američke fabrike. U saopštenju je poručeno da je kombinacija carina, ukidanja propisa i povećane energetske proizvodnje dovela do obećanja poslovnih lidera o otvaranju hiljada novih radnih mesta.
Ova situacija između SAD i Kanade ukazuje na složene trgovinske odnose koje Tramp pokušava da preoblikuje. Iako se nada da će carine dovesti do rasta domaće proizvodnje, ekonomski pokazatelji i reakcije tržišta sugerišu da bi dugoročne posledice mogle biti drugačije. Zabrinutosti o inflaciji, recesiji i gubitku radnih mesta u određenim sektorima ostaju prisutne, dok se trgovinski rat nastavlja.
