BEOGRAD – Uvođenje carina na uvoz čelika i aluminijuma od strane američkog predsednika Donalda Trampa izazvalo je brojne reakcije među ekonomskim stručnjacima. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Ljubodrag Savić, smatra da ovaj potez ukazuje na to da je Amerika, koja je i dalje najmoćnija zemlja na svetu, suočena sa novim izazovima u globalnoj ekonomiji.
Savić objašnjava da se carine obično uvode kada država želi da zaštiti svoje domaće tržište. „S obzirom na to da Amerika ima značajne kapacitete, postavlja se pitanje šta je to što se štiti. Ovo je znak da je Amerika disperzovala deo svojih proizvodnih kapaciteta širom sveta i da sada oseća posledice tog globalizovanog pristupa“, ističe Savić.
On dodaje da je situacija bila drugačija dok je Kina bila manja ekonomija i dok je Amerika bila neprikosnovena. „Kada niste imali konkurenciju, nije bilo potrebe za ovakvim merama. Sada, kada se pojavila konkurencija, Amerika se suočava sa izazovima i mora da reaguje“, navodi Savić.
Ova strategija, prema njegovim rečima, može imati dugoročne posledice kako za američko tržište, tako i za globalnu ekonomiju. Uvođenje carina može dovesti do povećanja cena za potrošače u SAD-u, kao i do potencijalnih retaliatornih mera drugih zemalja, što može dovesti do trgovinskog rata.
S druge strane, uvođenje carina može otvoriti vrata za domaće proizvođače čelika i aluminijuma u Americi, koji će moći da se takmiče na tržištu bez strahovanja od jeftinijih uvoznih proizvoda. Međutim, Savić naglašava da je važno napomenuti da bi ovakva zaštita mogla dovesti do smanjenja konkurentnosti i inovacija, jer bi domaći proizvođači imali manje podsticaja da unapređuju svoje proizvode i procese.
„U situaciji kada se carine uvode kao zaštitna mera, često dolazi do stagnacije i smanjenja kvaliteta proizvoda. Konkurencija je ključna za napredak i inovacije“, dodaje profesor Savić.
Na globalnom nivou, ovakvi potezi mogu uticati na stabilnost tržišta i trgovinskih odnosa. Mnoge zemlje, posebno one koje su veliki izvoznici čelika i aluminijuma, poput Kine i Evropske unije, mogli bi odgovoriti na američke carine svojim merama. „To može dovesti do spirale trgovinskih sankcija i nesigurnosti na tržištu“, upozorava Savić.
U svetlu ovih dešavanja, važno je pratiti kako će se situacija razvijati i koje će posledice imati na američku i globalnu ekonomiju. Profesor Savić ističe da je ključno da se donosioci odluka u Americi fokusiraju na dugoročne strategije koje će omogućiti održiv rast i razvoj, umesto da se oslanjaju na kratkoročne mere zaštite.
„Amerika treba da preispita svoj pristup i da se fokusira na jačanje svojih kapaciteta kroz inovacije i saradnju sa drugim zemljama, umesto da se povlači u zaštitničke mere koje mogu dovesti do izolacije i sukoba“, zaključuje Savić.
U svakom slučaju, uvođenje carina na čelik i aluminijum predstavlja složenu situaciju koja zahteva pažljivo razmatranje svih mogućih posledica. Stručnjaci će nastaviti da prate razvoj događaja, kako na domaćem, tako i na međunarodnom nivou, u cilju procene uticaja ovih mera na ekonomiju i trgovinske odnose.
