Predsednik SAD Joseph Biden je rekao izraelskom premijeru Benjaminu Netanyahuu da prihvati predlog sporazuma o primirju kako bi se okončao skoro 10-mesečni rat u Pojasu Gaze. Biden je naglasio da je uspostavljena osnova za prekid vatre i pozvao Netanyahua da preduzme korake u tom pravcu. Predsednik SAD je takođe istakao da ubistvo lidera Hamasa Ismaila Hanijea neće doprineti postizanju sporazuma o prekidu vatre.
Biden je takođe razgovarao s Netanyahoom o novom raspoređivanju američke vojske kako bi se suprotstavili iranskim pretnjama. Posrednici, uključujući Egipat, Katar i Sjedinjene Američke Države, već mesecima pokušavaju da postignu primirje i oslobode preostalih 120 talaca koje Hamas drži u Pojasu Gaze, ali mirovni napori su u zastoju. Hamas zahteva potpuno povlačenje Izraela iz Pojasa Gaze kao deo bilo kog sporazuma, dok Izrael insistira na privremenom prekidu borbi i cilju potpunog uništenja Hamasa.
Plan primirja koji je predsednik SAD Joseph Biden objavio krajem maja uključuje postepeno oslobađanje izraelskih talaca koje Hamas drži u Gazi i povlačenje izraelskih snaga u dve faze. Politčki šef Hamasa Ismail Hanije ubijen je u Teheranu eksplozivnom napravom. Iranska vlada i Hamas optužuju Izrael za ubistvo, ali Izrael nije ni potvrdio ni demantovao umešanost. Iranski državni mediji i Hamas su sugerisali da je Hanije ubijen raketom ispaljenom spolja, a Iran je zapretio Izraelu osvetom.
U saopštenju posle razgovora, Netanjahu je rekao da će Izrael i dalje tražiti zaštitu građana i nanositi štetu neprijatelju, iako su primirje i diplomatska rešenja na stolu. On je dodao da će Hamas platiti cenu za svoja dejstva jer će Izrael odgovoriti svakom delovanju terorističke organizacije.
U međuvremenu, lideri NATO saveza na sastanku u Briselu su doneli odluku o jačanju svojih trupa u Poljskoj i baltičkim državama, kao odgovor na rusku vojnu pretnju. Odlučeno je da se pošalje pojačanje od oko 4000 vojnika, od kojih će neki biti smešteni i u Rumuniji i Bugarskoj. Osim toga, NATO će obnoviti svoj sistem konvencionalnog oružja, uključujući obnovu ratnih brodova, izgradnju savezničkih odbrambenih sistema i nabavku više aviona i borbenih vozila.
Zapadne zemlje su zabrinute zbog ruskog angažmana na istoku Ukrajine i poteza ruskih trupa koji navodno prelaze granice Belorusije kako bi učestvovali u vežbama. Rusija tvrdi da su vojnici tamo u skladu sa vojnim ugovorima i da nema agresivnih namera prema bilo kojoj zemlji. Međutim, NATO je zabrinut zbog mogućnosti da Rusija koristi sile protiv zemalja članica saveza, posebno u baltičkom regionu.
Pored situacije na Bliskom istoku, koja je i dalje napeta zbog sukoba između Izraela i Hamasa, svet se suočava i sa rastućom tenzijom između NATO saveza i Rusije. Jačanje vojne prisutnosti NATO-a u ovom regionu i pripreme za mogući sukob nameću ozbiljne pitanje bezbednosti i mira u Evropi. S obzirom na nestabilne odnose između velikih sila, važno je istražiti diplomatska rešenja i izbegavati eskalaciju sukoba koji bi mogao imati katastrofalne posledice.
