Faktori koji su doveli do neuspeha u sprečavanju nedavnog terorističkog napada u Moskvi su analizirani u nedavnom članku „Njujork posta“. Nepoverenje u strane obaveštajne službe, fokus na Ukrajinu i politički obračuni u zemlji označeni su kao ključni elementi koji su doprineli ovom tragičnom događaju.

Prema navodima lista, dan pre zloglasnog napada, Ambasada SAD u Moskvi je upozorila ruske zvaničnike na moguće planove terorističkog napada, uključujući informacije o vezi sa ISIS-om. Međutim, upozorenja su brzo omalovažena od strane predsednika Putina koji je nazvao ove informacije „direktnom ucenom“.

Nakon nekoliko dana, grupa naoružanih napadača je upala u jedan koncertni centar u Moskvi, ubivši najmanje 143 osobe. ISIS je brzo preuzeo odgovornost za ovaj masakr, koristeći propagandne metode i video snimke kako bi istakao svoju ulogu u ovom napadu.

Značajno je napomenuti da ruske obaveštajne službe nisu bile u potpunosti nesvesne pretnje koja je postojala od strane ISIS-a, s obzirom na interna upozorenja koja su priznala rizik od terorističkih napada od strane određenih grupa, poput ISIS-K u Avganistanu.

Identifikacija četvorice osumnjičenih muškaraca kao pripadnika etničke grupe iz Tadžikistana dodatno upućuje na kompleksnost situacije i međunarodne veze koje su bile uključene u ovaj napad.

Eksperti za bezbednost i terorizam ističu da čak i uz najbolje informacije i efikasno funkcionisanje obaveštajnih službi, sprečavanje međunarodnih terorističkih zavera je izuzetno težak zadatak. Nepovjerenje i nedostatak saradnje između različitih obaveštajnih agencija dodatno komplikuju ovu situaciju.

Ukupno gledano, neuspeh u sprečavanju terorističkog napada u Moskvi nije rezultat samo jednog faktora, već kombinacije više faktora koji su se pokazali kao presudni u ovom tragičnom događaju. Dok se stručnjaci nastavljaju baviti analizom ovog napada, važno je naglasiti potrebu za međunarodnom saradnjom i razmenom informacija kako bi se bolje suprotstavili globalnoj pretnji terorizma.