Vašington — Povjerenje američkih potrošača u februaru se pogoršalo najbržim tempom za tri i po godine, dok je naglo poraslo očekivanje da će doći do rasta inflacije. Ovo je dodatni znak da Amerikanci sve više brinu zbog potencijalno negativnih posledica politike predsjednika Donalda Trampa po ekonomiju, prenosi agencija Rojters.
Konferencijski odbor, koji sprovodi istraživanje o povjerenju potrošača, naveo je da su „u odgovorima u anketi dominirali komentari o aktuelnoj administraciji i njenim mjerama“. Prošle nedelje su objavljena istraživanja koja su pokazala i nagli pad raspoloženja potrošača i kompanija u februaru. Tarife na uvoz, koje je Tramp već uveo ili planira da uvede, izdvojene su kao glavno pitanje u gotovo svim anketama domaćinstava i kompanija.
Ekonomisti naglašavaju da masovno otpuštanje zaposlenih u federalnoj vladi takođe utiče na raspoloženje potrošača, što može da ugrozi potrošnju – glavni pokretač ekonomije. „Amerikanci su sve veći pesimisti kada je reč o ekonomskim izgledima. Ni jedna federalna vlada nije pretila svojim radnicima masovnim otkazima, a to počinje da veoma plaši potrošače. Ekonomija bi u prvom kvartalu ove godine mogla da stane kako potrošači budu ostajali kući“, kaže Kristofer Rapki, glavni ekonomista u „FWDBONDS“.
Indeks povjerenja potrošača Konferencijskog odbora pao je za 7 poena, što je najveći pad od avgusta 2021. godine, na 98,3 ovog meseca. Ekonomisti su očekivali manji pad, na 102,5. Zbog trećeg mesečnog pada zaredom, indeks je sada na najnižem nivou od juna prošle godine.
„Naglo je poraslo pominjanje trgovine i tarifa, na nivo koji nije viđen od 2019. godine. Komentari o aktuelnoj administraciji i njenoj politici dominirali su odgovorima“, rekla je Stefani Gišar, viša ekonomistkinja u Konferencijskom odboru. Raspoloženje među kompanijama i potrošačima naglo je poraslo posle Trampove pobjede na izborima 5. novembra, zbog nade da će biti manje propisa, više poreskih olakšica i da će se smanjiti inflacija.
Tramp je prvog meseca mandata uveo dodatne tarife od 10 procenata na uvoz robe iz Kine. Ovog meseca je povećao carine na uvezeni čelik i aluminijum za 25 procenata, dok je primena tarifa – takođe od 25 procenata – na proizvode iz Meksika i Kanada odložena do marta. Očekuju se carine na automobile, poluprovodnike i farmaceutske proizvode. Istovremeno, Agencija za efikasnost vlade (DOGE) koju je formirao Tramp, a na čijem čelu je milijarder Ilon Mask, otpustila je desetine hiljada zaposlenih u vladi. Većina od njih je bila na probnom radu, što znači da ih je bilo lakše otpustiti.
Ekonomisti još ne predviđaju recesiju, ali očekuju dug period veoma sporog ekonomskog rasta i veću inflaciju. U svetlu ovih događaja, potrošači postaju sve oprezniji, što može dovesti do smanjenja potrošnje, a time i usporavanja rasta BDP-a.
Prema podacima iz anketa, porast straha od inflacije može se povezati sa stalnim porastom cena osnovnih dobara, kao što su hrana i energija, što dodatno opterećuje budžete domaćinstava. U isto vreme, strah od gubitka posla i ekonomske nesigurnosti može uticati na sposobnost potrošača da troše, što je ključno za oporavak ekonomije.
U svetlu ovih informacija, jasno je da trenutna ekonomska situacija zahteva pažnju i odgovarajuće mere politike kako bi se umanjile negativne posledice. Postavlja se pitanje kako će se administracija nositi sa ovim izazovima i da li će biti u mogućnosti da povrati poverenje potrošača i osigura stabilan ekonomski rast u narednim mesecima. Potrošači i analitičari sa pažnjom prate razvoj situacije, nadajući se poboljšanju ekonomskih uslova i stabilizaciji tržišta.
