Amsterdam je donio odluku da zabrani izgradnju novih hotelskih zgrada u nastojanju da suzbije prekomerni turizam. Takođe, grad je ograničio broj noćenja turista na 20 miliona godišnje. Ograničenja su uključivala i smanjenje rečnih krstarenja kao deo mera za smanjenje broja posetilaca.

Novi hoteli u Amsterdamu će biti dozvoljeni samo ako se zatvori neka druga zgrada, a nova nekretnina ne sme povećati broj mesta za spavanje i mora dokazati svoju korisnost za grad. Postojeći hoteli sa dozvolama su izuzeti od zabrane.

Vlasti su takođe smanjile broj rečnih krstarenja koje dolaze do Amsterdama, sa ciljem da broj plovila do 2028. godine bude smanjen na 1.150, umesto dosadašnjih 2.300. Ova odluka bi smanjila broj turista za oko 271.000, prema nacionalnom novinskom sajtu „Dutch News“.

Krstarenja su posebno problematična tokom prolećne sezone, kada se veliki broj plovila usidri u Amsterdamu. Hester van Buren, šefica gradskih finansija, izjavila je da ova odluka ne rešava problem prekomernog turizma, ali je deo šire strategije za smanjenje ukupnog broja turista.

Nova ograničenja su deo borbe protiv prekomernog turizma u Amsterdamu, gde su takođe uvedene povećane turističke takse, zabrana marihuane u kvartu crvenih fenjera i zabranjeni obilasci izloga seksualnih radnica.

Van Buren je istakla da je prekomerni turizam globalni problem i da ni turisti ne vole kada su mesta pretrpana. Međutim, postavljanje ograde oko Amsterdama nije rešenje za ovaj problem.

Ove mere su deo nastojanja lokalne vlade da balansira potrebe turizma sa očuvanjem kvaliteta života za stanovnike grada. Prekomerni turizam može imati negativne posledice po kulturu, životnu sredinu i infrastrukturu grada, te je važno da se preduzmu koraci za održavanje ravnoteže.

Pored zabrane izgradnje novih hotelskih zgrada i ograničenja noćenja turista, Amsterdam razmatra i druge mere za smanjenje prekomernog turizma, poput bolje regulacije iznajmljivanja preko platformi kao što su Airbnb, te unapređenja infrastrukture javnog prevoza kako bi se rasteretile turističke tačke.

Uvođenje ovih mera može biti korak ka očuvanju identiteta grada i boljem iskustvu za posetioce, ali istovremeno postavlja pitanje održivosti turističkog razvoja i ravnoteže između potreba turizma i lokalnog stanovništva.

Kroz adekvatno planiranje, vođenje računa o broju turista i njihovom uticaju na grad, Amsterdam može pronaći balans između očuvanja turizma kao važnog ekonomskog faktora i zaštite kvaliteta života za svoje stanovnike. Nastavak praćenja i evaluacija ovih mera bi mogli biti ključni za dugoročno održiv turizam u Amsterdamu.