Anica B. (46) iz Niša osuđena je na pet godina zatvora zbog podvođenja svoje maloletne ćerke, dok je njen saučesnik, Piroćanac Branislav M. (49), dobio kaznu od pet godina i šest meseci zatvora za trgovinu ljudima u saizvršilaštvu. Ova presuda doneta je na osnovu krivičnog dela koje su počinili između 10. i 12. septembra 2019. godine.
Sudija Višeg suda u Nišu, Ivana Milovanović, navela je da je Anica delovala sa umišljajem, zloupotrebljavajući poverenje svoje ćerke. Branislav je koristio silu, preteći devojčici pištoljem, kao i nudivši novac u iznosu od 15.000 dinara Anici za seksualnu eksploataciju njene ćerke. Tokom suđenja, otkriveno je da je Branislav, koji je boravio kod Anice, predao novac majci maloletnice i potom pokušao da zagrli devojčicu, govoreći joj kako će je “okititi zlatom” ako se sastane s njim.
Maloletnica je odbila da ispuni zahtev svoje majke, što je izazvalo Branislavov bes i pretnje. Anica se zatim dogovorila s njim da će mu dovesti ćerku, a njih dvoje su se sastali u jednom kafiću gde je Branislav Anici predao zlatni nakit, koji je ona potom dala svojoj ćerki pre nego što ih je ostavila same. Branislav je odvezao devojčicu taksijem u Nišku Banju, gde je pokušao da je primora da spava s njim.
Na suđenju su pažljivo razmatrani svi dokazi, uključujući iskaze maloletne oštećene i svedoka. Sud je utvrdio da su Anica i Branislav planirali susret i da je Anica lagala o odsustvu ćerke iz škole, opravdavajući to snimanjem operacije. Kada je Anica kasnije prijavila nestanak, policija je ustanovila njenu umešanost u celu situaciju.
Iako do seksualnog odnosa između Branislava i maloletnice nije došlo, sud je smatrao da to ne utiče na kvalifikaciju dela kao trgovine ljudima. Sudija Milovanović je objasnila da je prema stavovima Vrhovnog suda dovoljno da je seksualna eksploatacija bila cilj, bez obzira na to da li je do nje došlo.
Branislav je oslobođen optužbe za proganjanje devojčice zbog nedostatka dokaza. Policija je ranije saopštila da je Anica imala dugove prema Branislavu zbog kojih je poslala svoju decu da rade u njegovom luna parku. Međutim, to nije bilo dovoljno, pa je on nagovorio Anicu da mu preda ćerku radi seksualnih usluga. Da bi prikrila svoje delovanje, Anica je prijavila otmicu, ali je istraga pokazala njenu umešanost.
Žrtva trgovine ljudima upućena je na ostvarivanje imovinskopravnog zahteva na parnicu. Ova presuda je prvostepena i na nju pravo žalbe imaju i odbrana i tužilaštvo. Anica i Branislav nisu prisustvovali izricanju presude, što je u skladu sa zakonom. Oboje su pušteni iz pritvora, a vreme koje su proveli iza rešetaka biće im uračunato u kaznu.
Ova situacija obeležava jedan od mračnijih aspekata društva, gde se deca koriste za ostvarivanje ličnih interesa i profita. Trgovina ljudima i seksualna eksploatacija su ozbiljni zločini koji ostavljaju trajne posledice na život žrtava. Država i društvo moraju raditi na jačanju zaštite dece i prevenciji ovakvih delikata.
Slučaj Anice i Branislava je podsetnik da je potrebna veća svest i edukacija o problemu trgovine ljudima, kao i jačanje zakonskih okvira koji će štititi najranjivije članove društva. Uvođenje boljih mehanizama za prevenciju i zaštitu dece od ovakvih situacija je ključno za izgradnju sigurnijeg društva. Potrebno je da se odgovorne institucije angažuju kako bi se osiguralo da se ovakvi slučajevi ne ponove u budućnosti.
