Vlada Nikaragve je nedavno donela odluku koja je značajno ojačala vlast predsednika Danijela Ortege, izmenivši ustav kako bi on i njegova supruga, Rosario Muriljo, dobili „apsolutnu vlast“. Ova reforma, koja je izazvala veliku pažnju i zabrinutost na međunarodnoj sceni, omogućila je da Muriljo postane „kopredsednik“ zemlje, dok su sve ključne državne institucije prebačene pod kontrolu ovog para.
Ustavni amandman koji je predložio Ortega, ratifikovan je od strane parlamenta, koji je pod kontrolom njegove stranke, Sandinističkog nacionalnog oslobođenja fronta (FSLN). Ova promena u ustavu ne samo da jača poziciju Ortege i njegove supruge, već im daje i moć da koordinišu sve zakonodavne, sudske, izborne i nadzorne institucije koje su ranije bile nezavisne. Ovo je u suprotnosti s osnovnim principima demokratije, gde je razdvajanje vlasti ključno za sprečavanje zloupotrebe.
Ortega, koji ima 79 godina, i njegova supruga, koja ima 73, postali su centralne figure u autoritarnom režimu koji se razvija u Nikaragvi. Ortiga, bivši gerilac, postao je sve više kritiziran zbog svojih postupaka koji se opisuju kao autoritarni, a njegovi protivnici ga nazivaju vođom „nepotističke diktature“. Pod njegovom vlašću, zemlja je doživela ozbiljna kršenja ljudskih prava, a više od 5.000 nevladinih organizacija zatvoreno je od masovnih protesta 2018. godine, kada je, prema procenama Ujedinjenih nacija, poginulo više od 300 ljudi.
U svetlu ovih promena, regionalna kancelarija Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za ljudska prava izrazila je „duboku zabrinutost“ zbog ustavnog amandmana. Ova reforma se smatra dodatnim korakom ka produbljivanju krize građanskih i političkih sloboda. Kritičari ukazuju na to da se time dodatno sužavaju već ionako ograničene mogućnosti za opoziciju i slobodu izražavanja u zemlji.
Amandman takođe predviđa da se „izdajnicima otadžbine“ može oduzeti državljanstvo, što je već učinjeno s brojnim političarima, novinarima, intelektualcima i aktivistima koje vlasti smatraju kritičarima. Ova praksa dovela je do stvaranja atmosfere straha i represije među onima koji se protive režimu.
Jedan od ključnih aspekata reforme je i formiranje „dobrovoljnih policijskih“ snaga, koje su mnogi analitičari i opozicioni aktivisti označili kao paravojne grupe. Ove snage se koriste za suzbijanje dissent-a i održavanje kontrole nad stanovništvom, čime se dodatno potkopavaju već oslabljene civilne slobode.
Ortega je takođe predložio produženje mandata predsednika sa pet na šest godina, što dodatno ukazuje na njegovu nameru da učvrsti vlast i ostane na čelu zemlje duže vreme. Ove promene dolaze u trenutku kada je Nikaragva suočena sa velikim unutrašnjim izazovima, uključujući ekonomske probleme i sve veće nezadovoljstvo građana.
S obzirom na sve ove događaje, čini se da se situacija u Nikaragvi nastavlja pogoršavati, a međunarodna zajednica postaje sve više zabrinuta zbog kršenja ljudskih prava i autoritarnih praksi koje se sprovode pod vlašću Ortege. U svetlu ovih informacija, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati i da li će postojeći pritisci izazvati promene u načinu vladavine u ovoj centralnoameričkoj zemlji.
Nakon svih ovih dešavanja, jasno je da će se opozicija, kao i međunarodne organizacije, suočiti sa ozbiljnim izazovima u pokušaju da se suprotstave autoritarnim tendencijama koje su se pojavile pod vlašću Ortege i Muriljo. Budućnost demokratije u Nikaragvi je neizvesna, a građanima je potrebna podrška kako bi se borili za svoja prava i slobode.
