Astronomi su nedavno objavili otkriće od 128 novih meseca koji kruže oko Saturna, čime je ukupan broj Saturnovih prirodnih satelita dostigao 274. Ova cifra predstavlja dvostruko više meseca nego što imaju sve druge planete u Sunčevom sistemu zajedno. Donedavno, titulu „kralja meseca“ držao je Jupiter, koji trenutno ima 95 meseca sa utvrđenim orbitama. Međutim, tim istraživača, koristeći teleskop Kanada-Francuska-Havaji, najpre je identifikovao 62 meseca Saturna, a zatim nastavio sa opservacijama tokom 2023. godine, što je rezultiralo otkrićem dodatnih 128 meseca.
Dr. Edvard Ešton, vođa istraživanja i postdoktorski istraživač na Institutu za astronomiju i astrofiziku pri Akademiji Sinica na Tajvanu, izjavio je da ne veruje da će Jupiter ikada moći da dostigne broj Saturnovih meseca. Ova nova otkrića je potvrdila Međunarodna astronomska unija, koja je dodelila oznake novim nebeskim telima. U skladu sa tradicijom imenovanja Saturnovih meseca, nova tela će dobiti imena inspirisana galskim, nordijskim i kanadsko-inuitskim mitologijama.
Većina novootkrivenih meseca pripada takozvanoj nordijskoj grupi, a astronomi sada tragaju za desetinama manje poznatih vikinških božanstava kako bi ih imenovali. Ešton je napomenuo da će možda biti potrebno da se malo promene kriterijumi za imenovanje, kako bi se sve mesec koje su otkrivene mogle adekvatno nazvati.
Svi novootkriveni meseci su klasifikovani kao „nepravilni meseci“, što znači da su nepravilno oblikovani, slično krompiru, i prečnika su svega nekoliko kilometara. Ova otkrića pokreću pitanje šta se zapravo može smatrati mesecom. Ešton je napomenuo da ne postoji precizna definicija onoga što se može smatrati mesecom, i da bi trebalo da postoji. Dodao je da bi mogli da dostignu granicu trenutne tehnologije kada je reč o otkrivanju novih meseca oko Saturna, Urana i Neptuna.
Detaljnije proučavanje ovih malih meseca moglo bi pružiti uvide u haotičnu fazu ranog Sunčevog sistema, kada su planete menjale orbite, a sudari su bili česti. Mnogi od novootkrivenih meseca grupisani su u klastere, što sugeriše da su ostaci većih tela koja su se raspala usled sudara u poslednjih stotinak miliona godina. Svi oni imaju velike, eliptične orbite koje se razlikuju od orbita bližih Saturnovih meseca.
Profesor Bret Gladman, astronom sa Univerziteta Britanske Kolumbije, izjavio je da su svi novootkriveni meseci verovatno fragmenti manjih tela koja su se raspala usled snažnih sudara sa drugim Saturnovim mesecima ili kometama koje su prolazile. Razumevanje dinamike ovih meseca može pomoći u rešavanju misterije porekla Saturnovih prstenova, za koje neki naučnici veruju da su ostaci meseca koje je Saturnova gravitacija razložila.
